Home / О Коњицу / Записи из Родoкраја / ВЈЕЧНИ ЧУВАРИ НАШЕГ РОДОКРАЈА

ВЈЕЧНИ ЧУВАРИ НАШЕГ РОДОКРАЈА

 

 

Пише: Хаџи Ђуро Си. Куљанин

 

Поштовани правовјерни Коњичани,

Прије мјесец дана објавио сам на овој електронској бјелини циркуларно писмо да радим на пројекту „ВЈЕЧНА ПРЕБИВАЛИШТА – Српска гробља на подручју Коњица“. Од Вас сам тражио, ако сте у могућности, да ми доставите што више података о српским гробљима из вашег Родокраја.

До сада сам одзивом задовољан. Навешћу само неке Коњичане који су се јавили као тзв. казивачи: Миле Т. Товаришић, Ранко Д. Вулић, Воја Кешић, Митар-Мића Куљанин „Брадина“, Зоран Ђорђић, Мишо Јањић, Сердар Сердар, Владо и Драго-Драже Савчић, Јелена и Милош Шушић, Лука Пологош, Славко Неле Нинковић, Мирослав Глоговац, Ранко Шиник, Здравко Д. Магазин, Неђо С. Шиник, Јово Дабић…

 

 

 

Такође, овдје и сада, морам да истакнем и коњичког пароха, јереја Бранимира Боровчанина, који је с одушевљењем укључио у прикупљању чињеница о нашим гробљима на подручју Коњица.

А сада, ево и питања које многе интересује:

Зашто, баш, тема осрпским  гробљима?

Данас, када смо расељени којекуде по земаљском шару, многи од нас, с извјесном носталгијом, пишу разна писанија о Завичају, па били да су то градови, села или засеоци… Знају, ако оставе писани траг о свом Родокрају, њихови нараштаји ће имати више разлога да чувају и продужавају сјећање на поријекло свога рода…

Дакле, пишу се монографије о мјестима којима су и сами аутори припадали, пуне се странице књига колор фотографијама како родних кућа или згаришта, природних љепота, те свега онога што су имали и оставили у Завичају…

 

 

 

Нажалост, никако, или одвећ мало, има писанија о нашим гробљима која нам остадоше као једини чувари нашег Родокраја! А гробља спадају у културно историјску баштину. И чим је ријеч о баштини, значи да се ради о пројекту осјетљиве нарави, што подразумијева комплетну истраживачку екипу коју би сачињавали историчари, демографи, социолози, геодете, економисти, урбанисти, антрополози…

О гробљима треба пажљиво причати и писати. Са нарочитим пијететом. То су света мјеста. То су и мјеста гдје се тихује, плаче, јеца, нариче…Гдје се у молитви покојницима тражи души царство небеско… То су, могло би се рећи, култна мјеста, светилишта, односно сакрална земљишта која су, при обредима, попраћена ријечима: „Нек ти је лака ова земља“, или: „Од земље си постао, у земљу се враћаш“. Зато се гробља чувају, уређују и обилазе…

Како се за живота трудимо да имамо лијепу кућу, или стан гдје станујемо, то је само један  временски душак у односу на онај вјечни… Отуда треба да се постарамо да нам вјечене куће, та вјечна пребивалишта, буду за примјер и људско достојанство.

Зато, драги, правовјерни Коњичани, прикључите се овој мојој замолници…

Да сте здраво и весело…

 

 

 

 

About admin

Check Also

ЗАПИСИ ИЗ РОДОКРАЈА : МАРКО С. НИНКОВИЋ

      Пише: Хаџи Ђуро Си. Куљанин Када би причо, чуо би се на …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *