Срби из Коњица Srbi iz Konjica
Вишегрaдска публика имала је вечерас част, да у сали Културног центра Иво Андрић, присуствује промоцији књиге „Вјечна почивалишта“, аутора Хаџи-Ђура Куљанина.
Ово је свеобухватна прича о српским гробљима на подручју српско-православне црквене општине коњичке, која је у саставу епархије захумско-херцеговачке.
Сваки запис или било каква прича о српским гробљима је уједно и прича о људима који су живјели на том подручју, истинско казивање о њиховом начину живота, вјеровањима и обичајима.
То је, не само породична историја, већ и историја краја свих људи у њему. „Гробља су доказ живота, а не пустоши“, говорио је Иво Андрић. „А таква свједочанства, када је ријеч о коњичком подручју, посебно када су Срби у питању, увелико недостају“, говорио је у свом излагању аутор књиге –Вјечна почивалишта- Хаџи Ђуро Куљанин.
Он подсјећа да су гробља мјеста гдје се тихује, плаче и гдје се моли за душе својих сродника и пријатеља. „ Ко заборави и не поштује своје претке и онај надгробни грумен земље, засигурно ће залутати у својој будућности“, казивао је Куљанин.
Након завршетка последњег рата 1995. године, у српским селима су, због присиле, српска огњишта на подручју Коњица напуштена, куће попаљене, а сакрални објекти, цркве и гробљанске капеле девастиране, а споменици порушени.
У празним селима једино су остала вјечна почивалишта-гробља, као свједочанства да су ту живјели Срби.
Отуда се јавила велика потреба аутора, да се нараштају остави писани траг о тим нијемим вјечитим свједоцима о српском постојању на подручју Коњица. „И гдје год били у свијету, морамо се подсјећати на станишта наших предака“, поручује Куљанин.
Он наводи да је у књизи-Вјечна почивалишта-смјештено 75 српских гробаља са подручја Коњица. Књига има културолошку и историјску вриједност, а збир малих прича о гробљима служи као подсјетник, који су све српски родови живјели на подручју Коњица.
Хаџи Ђуро Куљанин је до сада написао 16 књига, које се тематски односе на културолошку, материјалну и нематеријалну баштину, која припада српском наслијеђу.
М. Андрић
