Срби из Коњица Srbi iz Konjica
Related Articles
Босански, бошњачки, српски, хрватски, православни, католички, муслимански најважније су ријечи -префикси у језику бх. грађана. Оне одређују гдје ко припада, гдје је коме мјесто, како да се понаша, размишља. На сву срећу има изузетака, ријетки су и стога толико драгоцјени.
Анис Косовац из Коњица је свима нама показао шта то значи бити Човјек. На капији на улазу у гробље дао је израдити спомен плочу браћи Голубовић Павлу и Петру, дјечацима од 5 и 7 година који су у овом граду убијени 1992. године.
На наш коментар да је у нашој земљи и 23 године након рата убичајена прича само о „својим“ жртавама, док се о жртвама „других“ једноставно не прича, игноришу се као да се нису догодиле, Анис Косовац скромно и једноставно каже да то за њега није никада вриједило.
“Подигао сам спомен плочу ономе коме је требало, као дуг мом народу. Урадио сам то за своју душу, јер сам тако осјећао”, истиче за Буку Анис Косовац и открива да је на посљедњем попису у рубрику националност уписао Човјек, а вјероисповијест агностик, више атеист.
Подсјетимо, прича о породици Голубовић једна је од најпотреснијих прича из периода рата у Коњицу. Јула 1992. године шесторица припадника Специјалне полиције из састава Интервентног вода Станице јавне безбједности Коњиц одвели су три члана ове породице из стана и стријељала. Ђуро, Власта и петогодишњи Павле на мјесту су били мртви, седмогодишњи Петар је преживио прво стријељање, али друго не.
За убиство породице Голубовић пред Кантоналним судом у Мостару осуђен је Миралем Мацић на 12 година затвора.
Истог дана када је издржао затворску казну, ухапшен је по новој оптужници за ратни злочин, убиство тројице цивила српске националности на подручју Коњица.
Крај овог суђења није дочекао. Преминуо је 25. јануара 2012. године, само дан прије него што се требао разматрати његов споразум о признању кривице који је склопио с Тужилаштвом БиХ.
Имена Петра и Павла можда би сада била у монографији дипломираних Коњичана, умјесто тога имена Петра и Павла уписана су на споменик убијеној дјеци Коњица без обзира на националност.
