Home / О Коњицу / Записи из Родoкраја / ЗАПИСИ ИЗ РОДОКРАЈА „БОРБА“, “ОСЛОБОЂЕЊЕ“ И „СЛОБОДА“

ЗАПИСИ ИЗ РОДОКРАЈА „БОРБА“, “ОСЛОБОЂЕЊЕ“ И „СЛОБОДА“

 

БОРБА, ОСЛОБОЂЕЊЕ“ И „СЛОБОДА“

 

Пише: Хаџи Ђуро Си. Куљанин

 

На једином коњичком раскршћу, с десне стране, када се из правца Сарајева улази у тај сјевернохерцеговачки гардић на ријеци Неретви, била је скромна кућица у којој су се продавале новине. Продавац је био извјесни лик са са презименом Варишчић и надимком Шкицо. У кућици би се кратко задржавао, само да руча или попије кафу. Иначе, узео би под мишку неколико примјерака дневних или недељних новина, тумарао прашњавим и још непокалдрмисаним чаршијским улицама, па на сваких десетак корака пређеног пута оглашавао се повицима: „Новине, новине… Борба, Ослобођење, Слобода[1], Политика… Глобус, Вијесник у сриједу… још само пар примјерака…“

 

 

 

Викао би тако Шкицо све док не би продао и задњи примјерак новина испод мишке. Онда би се враћао у своју кућицу, мало се одморио и кренуо опет испочетка, само другим редом…. „Слобода, Борба, Ослобођење, Вјесник у сриједу…“

И тако сваки дан,годинама…

Једног петка, када је пазарни дан у Коњицу, и када би по улицама највише било радознале и неписмене свјетине, тај омањи, црномањасти и већ у позним годинама, али вриједни Шкицо, под лијеву мишку је ставио само примјерке „Борбе“ и „Ослобођења“. Кренуо је главном коњичком улицом, која је, као и све главне улице у сваком граду тога времена, носила назив Титова улица. И Шкицо је, као никада до тада, почео да виче скоро узнемирујућим и паничним гласом:

„Људи, ево Борба, стигла је Борбааа…“

Мало би застао, па опет;

„Бооорбааа, Борбаааа…“

 

 

 

Неупућени у његов посао колпортера, знуњено и уплашено су га гледали и слушали, па би се, набрзину, склонили у неко од скровитијих мијеста на улици…

Онда би Шкицо, намјерно или случајно, ко би то знао, направио дужу паузу и поново се огласио, сада некако веселијим и више, него малочас, продорнијим и задовољнијим гласом:

„Ево, стигло је Ослобођењееее…Ослобођење, људи, Ослобођењеееее…“

Па када би то чули ти исти пролазници којима је, малочас, до ушију стизало громогласно упозорење „борба!, борба!“, кришом би излазили из својих привремених „склоништа“ да се увјере је ли стварно стигло „ослобођење“. У ставри, схватили би да никакве „борбе“ и није ни било, те да су то само називи дневних београдских и сарајевских новина!

 

 

 

 

[1] Слобода је била мостарски лист. Послије грађанског рата, преименована је у „Нова слобода“.

About admin

Check Also

КРЕСНИТЕ БАР МАЛО ОКОМ НА ГРОБОВЕ ВАШИХ ПРЕДАКА

    Отворено писмо Нинковићима и Бабићима који потичу из села Врдоље код Коњица, а …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *