Home / Актуелности / БиХ / КОЊИЦ: Сјећање на убијену породицу Голубовић – памћење за одговорну будућност

КОЊИЦ: Сјећање на убијену породицу Голубовић – памћење за одговорну будућност

Данас се навршава двадесет и шест година од убиства породице Голубовић и тим поводом чланови НВО Волонтери и пријатељи коњичке регије и представници Удружења цивилних жртава рата опћине Коњиц, у присуству малог броја суграђана, положили су цвијеће и запалили свијеће на заједничкој гробници породице Голубовић на градском гробљу Мусала.

Ђуру Голубовића, рођен 1951., супругу Власту рођена 1957., синове Петра који је имао 7 година и Павла од 5 година, „силом је одвела из њиховог дома у Коњицу група наоружаних мушкараца, одводећи их ван града гдје су убијени из ватреног оружја“, стоји у пресуди која је убицама изречена 25. јула 2000. године, а која је постала правоснажна 8. фебруара 2001. године.

Чланови породице Голубовић становали су у приземљу зграде у насељу Орашје ИИ, улаз број један. Ђуро као професор географије и Власта као инжињер архитектуре били су запослени у Средњошколском центру у Коњицу.

Голубовић Пере Ђуро родио се на Блацама (опћина Коњиц), прележао је дјечију парализу 1953. године и од тада тешко се кретао, 25. 5. 1977. завршио је Природно-математички факултет у Сарајеву, а у Коњицу се запослио 28. 9. 1978. године. Супруга Власта (кћи Ђорђа и Албине Ункович) рођена је у Постојни (Словенија), дипломирала је 6. 4. 1982. на Архитектонском факултету у Сарајеву, а у Коњицу је радила од 1. 9. 1983. године.

Професор, Голубовић Ђуро, био је око 90% инвалид, једва се кретао, комшије и његови ученици сјећају га се као хуманисте, интелектуалца широких погледа који је брзо прозрео суштину агресије и осудио је бранећи идеју Босне.

Остао је вјеран своме граду, што је платио животима породице, јер је у њему повремено, владало безакоње, као те ноћи када четири наоружана припадника А РБиХ убијају њега и све чланове породице. Зар је властима требало десет година да за одузимање четири невина живота, изрекне 32 године затвора?

Много је питања која боле сваког човјека, а највише боли то што има много равнодушних, који не знају да је и шутња о злочину гријех, много је оних који вагају кости „наше и њихове“, злочинце дијеле на „наше и њихове“, не осуђују овај злочин јер „то није ништа према ономе шта су они радили нама“. Нормалне људе, нормалан цивилизиран ум то вријеђа.

Млади морају знати истину, поштивати све невине жртве, знати да национализам и равнодушност нису пријатељи никоме, ово је сјећање за одговорну будућност.

Млади морају цјеловито знати прошлост града, јер она није мртва, садашњост је производ прошлости, тј. она утиче на садашњост као и на будућност. Шутња о злочинцима вома је опасна, јер је шутња увод у нове злочине.

Волонтери Коњица не шуте, поносни су на браниоце града 1992.-95., али осуђују све злочине појединаца и група. Град се још није одужио цивилним жртвама рата, те као трајно сјећање предлажемо израду књиге и споменика свим невиним цивилним жртвама рата на подручју опћине Коњиц.

Novikonjic.ba

About admin

Check Also

Удружење Kоњичана РС положило цвијеће и присуствовало обиљежавању 27.годишњице, још увијек, некажњеног злочина у Брадини

  Удружење Kоњичана РС положило цвијеће и присуствовало обиљежавању 27.годишњице, још увијек, некажњеног злочина у …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *