Home / Актуелности / Литерално стваралаштво хаџи Ђуре Си. Куљанина

Литерално стваралаштво хаџи Ђуре Си. Куљанина

 

 

СТЕФАНИЈА МЕЂУ КЊИГАМА О ЗАВИЧАЈНОСТИ
Пише: Биљана Д. Прокић
Пред вама је, поштовани читаоци, нова књига Хаџи Ђуре Си. Куљанина, којег
читалачка публика одавно препознаје по историјским романима и романима са завичајним
темама.
Овога пута ће вас изненадити! Роман „Стефанија“, који се налази пред вама, могло
би се рећи да се, у литералном смислу, налази између новеле и љубавног романа.
У роману је приказана необична животна и љубавна судбина жене Стефаније која, упркос
својој неизлијечивој болести, није престала да вјерује у љубав, баш као и њен пријатељ
Алекса. Читалац ће „пролазити“ кроз низ дешавања која су подијељена у четири дијела,
али у свом збиру, чине веома занимљиву хронику у једном већем временском размаку.
Да се подсјетимо и других књига овог новинара, публицисте и књижевника, који годишње
„избаци“ бар по један наслов књиге.

 

Српски презименослов (Поријекло, прошлост, садашњост и етничка улога српских
родова на подручју Коњица у Херцеговини), је засигурно подстакао многе Коњичане (и не
само Србе!) да почну размишљати, ако већ нису, о породичној историји, односно, о свом
поријеклу и породичном стаблу. Ма колико је неко схватао да у овим модерним
временима, породична традиција не би требало да заузима мјесто међу другим родовским
причама, биће да је у криву! Од времена увођења презимена у регистраторе о
презименима (рани средњи вијек), родови су плели породичну лозу која је свједочила о
историји поједине породице.
Романи Хаџи Ђуре Си. Куљанина (иначе, истинитог чувара српске баштине)
„Госпојинска црква у Челебићима“, „Камени мост у Коњицу“ и „Ја, дијак
Владимир“, наишли су на веома позитиван пријем код читалачке публике. Ријеч је,
свакако, о историјским романима, омиљеној теми аутора.
Поред наведеног, овај аутор је објавио књигу историјско-демографске грађе „Од
Кулина бана до наших дана“, те завичајну монографију „Украдени завичај“ и
трокњижје „Завичајност у ријечима, „Завичајност у изразима“ и „Завичајност у
пјесмама“.
Хаџи Ђуро Си. Куљанин се појављује и као путописац, биљежећи пером и камером своје
утиске док је ходољубио и ходочастио стазама Исуса Христа, и осталих светитеља, по
Светој земљи, након чега је стекао титулу хаџи. Књигу је насловио „Ходочасничко
ходољубље по Светој земљи“ која је наишла на велики одјек међу читаоцима.
Аутор је, такође, заједно са колегом Момиром Марушићем, приредио књигу са помало
необичним насловом „Демократски `пуцњи` у народне хероје“, или: Сентиментално
присећање на преименовање неких београдских улица.
Овај аутор је 2021. године, објавио и књигу за потребе Комесаријата за избеглице и
миграције Републике Србије: „Колективни центри у Републици Србији, за избегла,
прогнана и интерно расељена лица, I и II дио .“ ,

Хаџи Ђуро Си. Куљанин је добитник награде Удружења новинара Србије „Лаза
Костић“, за најбољу новинску фотографију „Остајте овдје“ (2005. године).
Такође, 20. децембра 2022. године, додјељена му је Златна значка Културно-просветне
заједнице Србије за несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу
културе.
Хаџи Ђуро Си. Куљани се дуго бави новинарством… Сарађивао је у многим
листовима и часописима: мостарска „Слобода“, сарајевске „Вечерње новине“, коњички
„Трећи март“. У београдским дневним листовима: „Експрес политика“, „Политика“, „Глас
јавности“ и часопису „Јавност“ (Република Српска).
Ауторт се бави и карикатуром које је објављивао у „Политици“, „Јавности“ ,„Гласу
Јавности“ и „Правом одговору“.

Главни и одговорни је уредник „Правог одговора“, првог часописа на подручју
бивше Југославије за избјегла, расељена и прогнана лица и мигранте.
Члан је Удружења новинара Србије и члан Удружења књижевника Србије.
Хаџи Ђуро Си. Куљанин је рођен у селу Загорице, код Коњица, на сјеверу Херцеговине.
Школовао се у Коњицу, Сарајеву и Београду.
Живи и ради у Београду.

 

 

About admin

Check Also

Васкршња честитка портала Срби из Kоњица

    Поводом највећег хришћанског празника портал Срби из Kоњица упућује најискреније честитке својим читаоцима, …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *