Home / Актуелности / Регијон / ПОРТРЕТ: ГОЈКО ПЕРОВИЋ, РЕКТОР ЦЕТИЊСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ

ПОРТРЕТ: ГОЈКО ПЕРОВИЋ, РЕКТОР ЦЕТИЊСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ

Љепше лице Цркве

Гојко Перовић годинама је оно блискије, пријемчивије лице Цркве, које привлачи и интригира и оне који се изјашњавају као атеисти и друге, бројније, који Митрополију не доживљавају матичном црквом.

Свештеник, отац, професор, говорник, голман… прве асоцијације на Гојка Перовића, ректора Богословије на Цетињу.

То је лице које нас минулих дана, од како је Закон оо слободи вјероисповијести главна тема, свакодневно гледа са насловница новина, портала и ТВ екрана, јунак је и најпопуларнијих мимова који круже друштвеним мрежама… Све што не бисмо везали за једног православног свештеника, високопозиционираног у Митрополији црногорско-приморској, блиског сарадника и човјека од повјерења митрополита Амфилохија, иако се многима допада баш зато што му изјаве одавно нису баш на фону архиепископа цетињског.

 

“Не улазимо код Светог Василија јер нас боли зуб – ако те боли зуб пођи код зубара. Ако си се посјекао – стави фластер”, поручио је, видно узнемирен, са живом гестикулацијом вјерницима који код свеца улазе као “код љекара опште праксе”. Опет атипично за православног свештеника.

Гојко Перовић годинама је оно блискије, пријемчивије лице Цркве, које привлачи и интригира и оне који се изјашњавају као атеисти и друге, бројније, који Митрополију не доживљавају матичном црквом. У Црној Гори, са обје стране вјерског рова, уважавају смирену појаву која покушава да се суптилно обрачуна са догмом и међу својима и у спољашњем свијету и промијени прилично туробну, неласкаву слику свештеног лица у главама многих Црногораца.

Истовремено, не либи се да веома јасно и одсјечно поручи да Александар Вучић, што се Митрополије тиче, није добродошао на ложење бадњака у Црну Гору, као и да не дијели мишљење патријарха Иринеја у изјавама којима оспорава национални идентитет Црногораца. Са друге стране, није му проблем ни да се отвореним писмом обрати предсједнику Милу Ђукановићу и пита га шта то има агресивно у вези са светосављем у Црној Гори, чиме светосавље поништава црногорски вјерски и национални идентитет – ако не управо насиљем које се врши над самим Светим Савом.

Отац Гојко је прије свега – отац – петорице синова, али и васпитач бројних генерација нечијих других синова који пролазе кроз Богословију на Цетињу.
Четрдесетседмогодишњи Новљанин, поријеклом из Цуца, својим остарјелим племеницима на заједничку славу Светог Јована, газећи снијег до паса, носи потрепштине, јер зна гдје нема ко то да учини и дјелом доказује да Црква није само догма и ријеч.

Ово није панегирик једном свештенику, само покушај да се укаже на то да бисмо – овакви какви смо – сигурно брже и лакше, због његове младости, дјеловања и неспорне харизме, лакше прихватили и завољели свештено лице неке друге конфесије, из друге средине. Примјер за то су неподијељене симпатије према папи Фрању, којег познајемо само из медија.

 

Међутим, у Црној Гори оца Гојка лакше је подвести под лошу матрицу, увријежену захваљујући дјелима појединаца из његове братије, који знају и да прокуну, буду агресивини, бахати, да се понашају непримјерно свом позиву, него му дати шансу и доживјети га на прави начин. Као истинског свештеника, духовитог човјека којег парохијани на Цетињу с уважавањем и очевидним уважавањем поздрављају на улици и имају потребу да попричају са њим, као смиреног и на дијалог спремног сабесједника – што је већина нас открила посљедњих седмица – али и као веома одлучног човјека бритке и веома разумљиве, конкретне ријечи.

“Пребацују нам да литије иду против Црне Горе – таквима поручујем да се ми боримо за Црну Гору”, каже отац Гојко у свом стилу и вјерује да ће се све мирно завршити, али да се највећа храброст и куражност ови дана показује стрпљењем.

Он то добро зна, као учесник студентских демонстрација у Београду 1996. и као голман, поуздан, стабилан – не чини чуда, али се на њега можеш ослонити.

Извор: vijesti.me

 

 

 

About admin

Check Also

Слава храма у Коњицу

Новонаступајуће љето Господње дочекано је са великом радошћу у Саборном храму Светог Василија Великог у …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *