Почиње кампања по српској дијаспори за заштиту имовине Срба у ФБиХ

-Кроз кампању Управа за дијаспору ће да промовише оно што ради РУГИПП, како би њихов домет био још већи. Ми смо ту да им помогнемо и да сарађуејмо са њима –  рекао је Гујон.

Он је додао да људи треба да позову неку од канцеларија РУГИПП-а и кажу из којег мјеста у ФБиХ су поријеклом и коју имовину имају.

-Данас то није тешко. Само треба да зову и да кажу – ево, ја сам пореклом из тог и тог места, имам тамо имовину, мој деда је имао тамо имовину, не знамо шта се дешава, али ви имате сасвим право да ме заступате и заштитите нашу имовину како би остала наша и српска –  рекао је Гујон новинарима у „Вили Република Српска“ гдје се одржава скуп о овој проблематици.

Директор РУГИПП-а Босиљка Предраговић рекла је да око 400.000 Срба полаже право на непокретности у ФБиХ, те да очекује да ће и Србија пружити логистичку помоћ путем своје дијаспоре да се дође свих тих Срба који су у иностранству.

Предраговићева је рекла новинарима уочи скупа у Вили Републике Српске у Београду, посвећеном реализацији закључака Конференције о заштити имовинских права Срба у ФБиХ, која је одржана недавно у Требињу, да је Србија укључена и путем својих институција, односно Управе за дијаспору и Србе у региону, која ће да пружи логистичку подршку.

-Надамо се да ће се у будућности сарадња подићи на један виши ниво – рекла је Предраговићева, те оцијенила да треба ријешити проблем Срба који не могу да се старају о својој имовини у ФБиХ.

Она је истакла потребу да информација о бесплатној правној помоћи Србима који имају имовину у ФБиХ дође до свих Срба, власника тих непокретности.

-Ми покушавамо највише путем разних удружења, локалног или регионалног карактера, гдје су се људи удруживали, а који су избјегли из ФБиХ, да их обавијестимо о свему што се дешава кроз поступак хармонизације у ФБиХ, гдје долази до отуђења њихове имовине – рекла је она.

Према подацима РУГИПП-а, око 400.000 Срба полаже право на непокретност у ФБиХ, а ако се узме податак да су Срби насељавали рурална подручја, то је неких 30 одсто територије ФБиХ која припада Србима.

-Самим тим кроз институције Србије, која има развијенију мрежу дијаспоре покушавамо још више да дођемо до свих заинтересованих, не само оних који су директно уписани као власници, него и насљедника тих власника, како би их упутили на њихова права и могућу заштиту – навела је Предраговићева.

Она је подсјетила да је српска имовина која је остала у ФБиХ, која се необрађује и уређује, запуштена и да је довољно три године да зарасте у неку шикару и шибље или шуму.

Такође, она је упозорила и на опасност од такозваног поступка одржаја, односно да неко од грађана ФБиХ који обрађује 10 или 20 година неку српску земљу стекне право власништва.

-Познато је да је Законом о стварним правима предвиђена могућност да након 10, односно 20 година неко тим путем стекне право власништва над земљиштем гдје нико није покренуо тужбу за сметање посједа нити затражио правну заштиту за незаконито обрађивање његове земље – навела је она.

Она је изразила сумњу у поступке пред судовима ФБиХ у вези са одржајем, те указала на исполитизоване одлуке самог Суда БиХ, као и нижих судских инстанци, када су Срби у питању.

Састанку су, између осталих, присуствовали савјетник предсједника Владе Републике Српске Синиша Настић, предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Народне Скупштине Србије Милимир Вујадиновић, директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Арно Гујон, комесар за избјеглице Србије Владимир Цуцић, те шеф Представништва Републике Српске у Србију Млађен Цицовић.

Прва конференција о овој теми одржана 21. и 22. маја, а присуствовао јој је и српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Млорад Додик.