Home / Актуелности / Република Српска / Прича о Велибору Велу Мркајићу који се након церебралне парализе подигао из колица и данас пркоси свим законима

Прича о Велибору Велу Мркајићу који се након церебралне парализе подигао из колица и данас пркоси свим законима

Прича о Требињцу који се након церебралне парализе подигао из колица и данас пркоси свим законима

 

Велибора Велу Мркајића, суграђани Требиња познају највише по двије ствари, вољи и упорношћу.

Послије бројних операција, устао је из инвалидских колица, али ту његова борба не престаје. Свакодневна тежња да заради, буде самосталан и финанцијски допринесе својој обитељи, говори много о овом младићу.

 

Велибор је рођен 1987.године, пријевремено, са седам мјесеци, са церебралном парализом. Од првог тренутка, од тог 01.08. почиње борба. Лавовска и константна. Подијељена у двије етапе. Прва је трајала до 2000.године када је Вело проходао, а друга чврстим корацима траје сваки дан.

 

 

Те 2000.године, он послије много операција, колица оставља иза себе и стаје на своје ноге.

„Моји родитељи и ја смо отишли код др. Вуковића који је без икаквих апарата видио да може нешто урадити. Рекао је да ћу проходати ако га будем слушао. Тако је и било. Послије прве операције сам видио напредак. Услиједиле су и остале и захваљујући њима сам данас ту гђе сам“, каже Велибор за херцеговина.инфо.

Вело је и у тијеку ђетињства имао озљеде. Ломио је мишић на лијевој нози, али ни то није био разлог да се помири са ситуацијом. Вријеме проведено у колицима и на штакама жели надомирити на најбољи могући начин. Најлакше је дићи руке од свега. Али која је онда поента свега?

Страствени је бициклиста. Да пркоси законима гравитације, свједочи вожња, некад и по 30 км. То је напорно и за некога тко има здраве ноге. Али Вело не одустаје.

„Пријатељи из ТНТ мото-клуба из Требиња су ме чим сам проходао одвели да купим бицикл,“- захвалан је овај младић.

Поред бицикла, Вело обожава и моторе. Али возити двоточкаша би само додатно забринуло његове родитеље, па он ипак испред својих жеља ставља њихову бригу и страх.

„Била је фора да ми се узме мотор, али родитељи нису били за то. Kажу: Сине, ти одеш и бициклом, ми не знамо гђе си, а не мотором. Морали бисмо те стално звати на телефон“, кроз осмијех нам Вело цитира своје родитеље

У недостатку редовних примања, Велибор смишља начине да заради. И успјева му. И само да је поштено. Тренутно скупља и пресује лименке. И то није нимало лаган посао. Али као и сваки побједник, он успијева у томе. Одлази у град бициклом, купи лименке и доноси их кући. Без ичије помоћи.

„За 1 кг требају 54 лименке, али им је тренутно цијена мизерна. Овђе тренутно имам 54000 лименки. То сам све сам, са ове двије руке. И радит ћу све до неког сталног запослења“, упоран је овај борац.

 

А радио је и као глумац, раме уз раме са великанима у филмовима „Kругови“ и „На млијечном путу“. Радио је и као фризер, а за све то вријеме он волонтира у удрузи за особе са посебним потребама „Сунце нам је заједничко“, за које каже да му је друга кућа.

Поносан је. Не моли за помоћ. Нада се да ће у будућности добити посао, да би му могао ићи стаж и како каже да би сутра у старости, могао рачунати на мировину.

Да се много може научити од овог момка, говори и чињеница да је стално насмијан и позитиван и да не дозвољава животним недаћама да га сломију. Не дозвољава себи да заостаје за другима јер каже да може све. И може. Воља и упорност су покретачи свега. А тога Велибору не мањка.
З. Лојпур/Херцеговина.инфо

About admin

Check Also

Тражећи посао у струци створила “ТОРТУ И ПО”

„Нема ниста љепше од осмијеха ђетета које остане без даха када угледа своју рођенданску торту“, …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *