Home / Актуелности / Дијаспора / Савети стручњака: Осматрајмо сами себе

Савети стручњака: Осматрајмо сами себе

Психолог Слободан Бенђо
Kонстатно ишчекивање да се нешто страшно деси може у потпуности да парализује личност, што води ка депресивном расположењу.

Пандемија корона вируса ће проћи, али ће свакако оставити велике последице по ментално здравље људи. Већ сада можемо да запазимо пораст анксиозних обољења узрокованих страхом од заразе корона вирусом. Овај страх, који по обиму и дужини трајања превазилази псхиофизичке снаге просечног човека, може значајно да угрози ментално здравље људи.

Kао последица пролонгираног страха, често се јављају и напади панике праћени профузним знојењем, дрхтањем, лупањем срца, тешкоћама у дисању. Ти симптоми су у својој сустини психосоматски (психа узрокује физичке симптоме), међутим, често се ови симптоми могу погрешно протумачити као телесне болести.

Страх од страха

Људи који су преживљавали велике трауме у прошлости, попут оних који су пролазили кроз ратне трауме, веома лако могу да реактивирају своје страхове из прошлости, уколико се појави јак стресор као што је пандемија корона вируса. Особе које су преживљавале велике трауме обично живе у сталном ишчекивању да опет не доживе несто страшно, што се у психологији назива „страхом од страха“.

Kонстатно ишчекивање да се несто страшно деси може у потпуности да парализује личност, што води ка депресивном расположењу. Уколико се овакве појаве на време не третирају оне могу дубоко да се укорене и касније се теже отклањају.

Kако живети у време короне и изолације?

Пре свега треба пратити инструкције регистрованих здравствених организација, јер на друштвеним мрежама постоји велики број непроверених информација. Такође, треба развити и способност да сами себе осматрамо и да не одемо у крајност.

Шта ако се заразим?

На пример, прекомерно прање руку и чишћење просторија може довести до анксиозног поремећаја опсесивно-компулзивног типа, кад особа не може да контролише нагон да констатно пере руке или чисти просторију у страху да се не зарази од вируса.

 

Опсесивно компулзивни поремећај је поремећај из анксиозног спектра који је посебно изражен кад се ситуација не мозе контролисати. Шта ако се заразим? Kако на то питање не постоји јасан одговор, онда да би се стекла контрола људи често прибегавају бизарним радњама и ритуалима, који не само да не отклањау анксиозност него јој још више дају на значеају.

У време изолације треба пронаћи неке активности које волимо и које нас умирују. Уколико је анксиозност толико јака да нас омета у свакодневним активностима потребно је потражити помоћ психолога или психијатра, јер се анксиозни поремећаји могу успешно да третирају психотерапијом.

/www.vesti-online.com/

About admin

Check Also

Неиспричана прича о хуманости и гостопримству грчког народа

  За вријеме рата на нашим просторима хиљаде ђеце из Републике Српске, Србије и других …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *