Home / Актуелности / Република Српска / Тражећи посао у струци створила “ТОРТУ И ПО”

Тражећи посао у струци створила “ТОРТУ И ПО”

„Нема ниста љепше од осмијеха ђетета које остане без даха када угледа своју рођенданску торту“, почиње своју причу учитељица по струци, а у пракси посластичар Зорица Бован.

Прошле су три године од када је покренула сопствени бизнис отворивши посластичарницу „Торта и по“. Смјештена у Старом граду у Требињу, ова посластичарница гаји бројне успомене. „Увеличали смо многа весеља, рођендане, рођења ђетета, прославу годишњице брака и многе друге прилике својим тортама, колачима и слатким посластицама“, прича нам Зорица која је завршила факултет Разредна настава, али чекајући посао одлучила да ствар преузме у своје руке.

 

Kако си се након факултета одлучила бавити овим послом, како је све почело?

Послије завршеног факултета, као и сви, надала сам се запослењу у струци, али како је вријеме одмицало није било прилике за то. Пошто сам ја неко ко не воли да чека него преузима ствар у своје руке одлучила сам да се бавим неким другим ђелатностима. Током студија сам преко интернета учила фризерски занат па сам уз помоћ родитеља, неколико мјесеци послије дипломирања опремила мали фризерски салон у кући. Пошто је вријеме и људи који нас окружују такво какво јесте, добро сви знамо, од мога фризерског заната није било неке велике зараде, тако да сам распродала своју опрему и одустала од тога. У међувремену, наши кућни пријатељи су удавали кћерку и замолили нас да направимо колаче за свадбу. Kолачи су нам добро прошли и ми смо имали одличну потражњу послије тога. Тако је све почело… Направила сам Фацебоок профил и почела биљежити све већи број наруџби које су, морам признати, изненадиле и мене и моју породицу. Након годину дана уз помоћ рођака одлучила сам се за покретање озбиљне приче назване “Торта и по”. И тако, три и по године живим ту причу.
Kолико је било изазовно кренути у такав посао с обзиром да сте се школовали за нешто друго?

Ја волим изазове и било ми је занимљиво упустити се у нешто овакво. Није ми био проблем да се преквалификујем јер сматрам да човјек никада не зна у ком моменту и у ком послу може да заблиста. Живот нам приређује разне изазове, а на нама је да одлучимо да ли ћемо да се упустимо. Мислим, не могу рећи да ми понекад није било жао што не радим посао за који сам школована али опет радим рођенданске прославе тако да рада са малом рајом не мањка. Оно шо морам нагласити, моја породица је била и моја највећа подршка. Заједно смо у овом бизнису, а мајка ми је десна рука.

Чини се као креативан посао, како налазите инспирацију? Шта бисте посебно истакли, као највећи успјех – производ?

Посластичарсво јесте јако креативан и интересантан посао који нуди изазове и онај ко има инспирацију може направити чудо, а не торту. Ја сам одувијек била мало умјетнички настројена, чак сам имала у плану и ликовну академију, тако да сам све своје креације у глави преселила на торте. Ниста ми није тешко без обзира што се некада знам задржати и по три сата украшавајући једну торту. Али оно што човјека највише инспирише и што ти даје толику снагу да будеш бољи и бољи јесу задовољни људи, клијенти. Нема ништа љепше од осмијеха ђетета које остане без даха када угледа своју рођенданску торту. Ја се бавим послом гђе буквално преко наших слаткиша постајемо дио најљепших и најсрећнијих мемената у животу људи.

Да ли се и у посластичарству мијењају трендови, шта је сада ИН?

Сваки посао изискује константно праћење трендова, оног што се дешава у свијету, као и у нашој ближој средини. Ја сам стварно неко ко воли да прати и да уноси новине у свој посао, сматрам да је то јако битно да би човјек опстао на тржишту и да би био тражен. Људи воле новине. Сад су тренутно у моди једноставне торте без фондана, грубо намазане около са по којим природним цвијетом и то је то. Без превеликог кичераја. Такође, у тренду су и торте са преливом који одаје утисак стакла, тзв “стаклене” торте. Мада још то код нас није заживјело.

 

Да ли муштерије имају чудне захтјеве? Нека анегдота или најчуднија жеља од клијента/купца?

Што се тиче муштерија, ту увијек има занимљивих захтјева и жеља. Моје другарице се насмију када препричавају како ја преузимам наруџбу од купца: “Зорица прво каже да све може, а када оде муштерија она сједне и анализира како извести такав подухват”. То стварно и јесте тако, не презам ни пред којим изазовом, сматрам да се све може урадити само ако се човјек довољно посвети ономе што ради. Три пута за ове три године смо радили свадбену торту која се прави најмање четири дана, јер са састоји од 49 малих тортица. Мало ме је на дан прије тих свадби хватала трема, морам признати, али уз Божију помоћ све се добро завршило. А постоје муштерије које дођу са доста интересантним захтјевима попут торте у облику зуба, неке одређене играчке, аква парка и слично.

Опет бих истакла да је муштерија увијек ту да изрази своју жељу, а ми да ту жељу претворимо у реалност, без обзира да ли је то нешто класично или модерно.

Порука младим људима, када нема посла у струци зашто не пробати нешто друго, шта бисте им препоручили?

Моја јасна порука је: Увијек имајте циљ и жељу у животу, вјерујте чврсто у то и сигурна сам да ће се остварити. Данас је вријеме јако тешко, али никада се у животу не треба пустити што би стари рекли као “тиква низ воду”. Ништа у животу није лако постићи, то знам из личног примјера, али чврста воља и жеља за успјехом све рјешава. И још да додам да некако кроз овај посао сам нажалост схватила да млади људи никако немају довољно снова, а снови су покретач свега. Зато не сањајте свој живот, вец живите своје снове.

Разговарала: Милица Носовић / Наша Херцеговина

About admin

Check Also

Луђачка кошуља …. да се Петром и Павлом ништа не зове, да заборавимо!

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *