У Брадини прије рата живјело 700 Срба, данас двоје

 
Предсједник Удружења Kоњичана Републике Српске Зоран Пологош рекао је да у Брадини, мјесту српског страдања, данас живи двоје Срба од предратних 700, те да за злочине над српским живљем на подручју Kоњица не постоји ниједна правоснажна пресуда.
„Подигнуто је 13 оптужница, али и послије оволико година нема ниједне пресуде за затварања, силовања, пљачкања, убиства. То је срамно“, рекао је Пологош новинарима у Брадини гђе је почело обиљежавање 31 године од српског страдања.

 

 

 

Он је подсјетио да је у Kоњицу прије рата живјело више од 7.000 Срба, док их данас живи свега око 200.

„Kоњичани су расељени свуда по свијету, али сваке године, 25. маја, окупе се овђе да би се подсјетили на дан великог страдања“, рекао је Пологош.

Јелена Гачанин, која потиче од породице Глигоревић из Брадине, присјетила се данас када је као осмогодишњакиња са мајком била заробљена у школи коју је и похађала.

„Страшне ствари су се десиле. Сваке године је све емотивније и теже долазити на ово мјесто. Била сам свједок премлаћивања, извођења млађих жена. Страшно је било“, рекла је Јелена.
Она је испричала да је након седам дана заробљеништва размијењена, да је њена мајка остала, а да су јој отац и брат били заробљени у логору Челебићи и Мусала.

„Вријеме не лијечи ране, памтим сваки тренутак. За ноћ сам одрасла, зато хоћу да причам, да се не заборави“, поручила је Јелена.

 

 

 

У нападу 25. маја 1992. године на Брадину код Kоњица, која је до посљедњег рата у БиХ била насељена већински српским становништвом, припадници муслиманских и хрватских снага убили су 48 ненаоружаних српских цивила, а преостале су одвели у логоре или протјерали.

Опљачкали су, а потом и спалили све српске куће, као и Цркву Вазнесења Господњег, саграђену 1938. године.

Извор: Срна