Home / Актуелности / БиХ / ЈЕ ЛИ СЕ УТОПИО “НЕСРЕТНИ” ЗЛОЧИНАЦ ИЛИ ЈЕ “УШУТKАН” KРУНСKИ СВЈЕДОK СУДА: Сви бошњачки медији крију податак да се ради о шефу логора Армије БИХ. Зашто?

ЈЕ ЛИ СЕ УТОПИО “НЕСРЕТНИ” ЗЛОЧИНАЦ ИЛИ ЈЕ “УШУТKАН” KРУНСKИ СВЈЕДОK СУДА: Сви бошњачки медији крију податак да се ради о шефу логора Армије БИХ. Зашто?

 

Здравко Муцић, познатији у Kоњицу као Паво, био је командант злогласног логора “Челебићи”. Тијело Здравка Паве Муцића (64), некадашњег команданта злогласног логора АБИХ за Србе “Челебићи”, пронађен је у Церићима код Kоњица, у коме је до рата живјело само српско становништво.

Здравко Муцић, познатији у Kоњицу као Паво, био је командант злогласног логора Армије БИХ, “Челебићи” од свибња до студеног 1992. године, у коме је смртно страдао 21 српски логораш.

 

Против Муцића, Зејнила Делалића, Хазима Делића и Есада Ланџе, Хашки трибунал је 19. свибња. 1996. године подигао оптужнице због злочина над Србима почињених у логору “Челебићи” код Kоњица. Муцић и Делалић су у ожујку ухићени у Аустрији одакле су спроведени у Хаг, док су Делић и Ланџо тек у студеноме 1996. из Kоњица пребачени такође у хаашки притвор.

Током суђења у Хаагу, које је трајало од свибња 1997. до студеног 1998. године, сведочила су 122 сведока.

Претресно веће је 16. студеног 1998. донијело пресуду којом је Муцић, на основу кривичне одговорности надређеног, осуђен на седам година затвора и то због протувправног заточења цивила, лишавања живота, мучења, нечовечног поступања и наношења патњи и тешких повреда.

Здравко МУЦИЋ: који је био оптужен у 13 точака за тешке повреде Женевских конвенција и кршења закона или обичаја ратовања, проглашен је KРИВИМ за оптужбе из 11 точака и осуђен на 7 година затвора темељем казнене одговорности надређеног за убојство (9 жртава), наношење тешке патње или озбиљних повреда (4 жртве), нечовјечно поступање (6 жртава), и за његово изравно суђеловање у незаконитом заточавању цивила у нечовјечним увјетима.

Објашњавајући казну, Расправно је вијеће навело сљедеће: “Желимо нагласити дужност заповједника било којег притворског објекта за вријеме оружаног сукоба…
Г. Муцић је сасвим очито био немаран у обављању своје дужности и допустио је својим подређенима да чине најстрашнија казнена ђела, не подузимајући никакве дисциплинске мјере. Надаље, као заповједник затвора/логора Челебићи, био је особа која је имала највећу одговорност за увјете у којима су заточеници држани. Расправно је вијеће запрепаштено непримјереном опскрбом водом и храном, лијечничким услугама и увјетима за спавање који су пружени заточеницима, као и озрачјем терора које је владало у затвору/логору Челебићи…”.

Неки од олакшавајућих чимбеника које је Расправно вијеће размотрило били су чињеница да г. Муцића ниједан свједок није именовао као активног судионика у било којем убојству или мучењу за која је оптужен темељем одговорности надређеног. Уз то, Расправно је вијеће сматрало да су ђела г. Муцића била резултат људске слабости више него злих намјера појединца.

Након жалбеног поступка, који је трајао три године, Муцићу је казна повећана на девет година и он је након издржаних двије трећине казне, 18. липња 2003. пуштен на слободу.

УПРАВНИK “ЧЕЛЕБИЋА”

Логор “Челебићи” налазио се на путу Сарајево – Мостар око 5,5 км од Kоњица према Јабланици. Стратиште је било у складишту ЈНА за горива. У кругу се налазило неколико хангара магацина где су држани логораши. Од 20. травња 1992. када је АБИХ одавде отјерала 14 војника ЈНА, ту је била команда логора. Почетком липња 1992. за управника је постављен Здравко Муцић.

Тројка из Kоњица били су први ратни злочинци који су оптужени и пресуђени за злочине АБИХ почињене над Србима тијеком грађанског рата у БиХ.

Зашто је Муцић боравио у Церићима и имају ли утемељење,приче које круже друштвеним мрежама да је тражио нешто скривено тијеком ратних догађаја, можда ће показати истрага.

За сад медији у БиХ упадљиво шуте на вест о смрти Муцића, док бошњачки медиији крију да се ради о војнику Армије БИХ. Чиме још више расте сумња да се ради о самоубојству.

За злочине у БиХ је 2018. окривљено још најмање 16 припадника који још чекају оптуженичку клупу.

Суђења људима који су потпуно “очистили” око 8.000 Срба, касније и хиљаду Хрвата из овог дијела БиХ одложена су, неслужбено, због вируса корона.

Бивши управник логора “Челебићи” много је знао о злођелима према Србима од 1992. до 1994. када је логор испражњен и био би свакако драгоцјен сведок на овом суђењу – кад би говорио истину.

Погледајте у галерији како сви најчитанији портали у Бошњака организирано и као по наређењу крију податак да се ради о злочинцу из логора Армије БИХ, злочинцу над Србима, који је сутра требао бити свједок оптужбе другим припадницима Армије БИХ који тек чекају суђење. Подсјећамо да је цензура у БИХ забрањена.

 

“Наслоњен сам уз зид. Неко ми је с леђа ставио гас маску на главу. Маска је била затегнута, нисам могао да дишем. Наређено ми је да легнем на асфалт. Скинули су ми гаће до кољена. Осјетио сам да сам поут неким прахом. Узели су ме за руке и ноге и ставили под шахт. Поливен сам водом и тада сам осјетио страшну бол и опекотине”, свједочио је један од бивших заточеника из Челебића.

Због ратних злочина над Србима у логору Челебићи у Хашком трибуналу осуђени су Хазим Делић на 18 година затвора, Есад Ланџо на 15 година затвора и Здравко Муцић на 9 година затвора.

 

 

/poskok.info/

About admin

Check Also

Икона на којој су апостоли Петар и Павле са дјечацима Петром и Павлом Голубовић

     

One comment

  1. Sve je jasno kao dan, nas Srba nema tamo gdje smo vjekovima bili.Kad Srbi ubijaju to je genocid,a kad drugi ubijaju i progone to nije genocid.Narod koji je od Balkanskih ratova pa do ovog zadnjeg rata se branio od domacih okupatora tako i stranih sramno je nazvati genocidasima.Ponosna sam na svoj narod zato sto nikad nisu bili sluge okupatora i sto nikad nisu bili u savezu sa bilo kojim narodom da bi istjerali one druge. Srbi su narod koji nije Hitlera,a ni druge okupatore docekao sa cvijecem kao sto su to neki radili.Naravno da je bilo zlocinaca i medju Srbima i oni trebaju za to odgovarati,a ne cijeli narod okriviti za bilo koji zlocin.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *