Коњички парох Дејан Грчић изјавио је да ово обиљежавање и сабирање српског народа показује колика је то била жртва и колико је људи пострадало у Коњицу, а жила куцавица је Брадина, гдје их је највише и страдало.

– Наша снага је снага у Господу, не у броју. Иако је овдје било много српског становништва, сада је остало само двоје, наша снага је у окупљању, сабирамо се на свету литургију и док је тако биће и живота овдје – истакао је Грчић.

 

Он је апеловао на представнике српске власти да помогну колико могу да Срби који живе у Федерацији БиХ не буду заборављени, као и они који су избјегли са овог подручја на територију Републике Српске.

– Људи би се овдје вратили када би било помоћи са стране јер је сада све порушено и уништено. Враћали би се људи који су пред пензију, који би се радо вратили на своја велика имања када би им се помогло – истакао је Грчић.

Након служења литургије у Цркви Вазнесења Господњег и парастоса српским жртвама, положени су вијенци на спомен-обиљежје убијенима.

Бошко Томић, савјетник предсједавајућег и српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика, нагласио је да је ово класичан примјер чишћења српског народа са овог подручја, које су починиле бошњачке јединице.

– Данас смо се окупили да искажемо поштовање према невино страдалим жртвама на овом подручју, и цивилима и војницима. Срби су уз сва обећања, вјеровали својим комшијама, да их нико неће дирати, а познато је колико их је то повјерење коштало – истакао је Томић.

Он је додао да га радује чињеница што се сваке године овдје окупља велики број младих, те да се зна да је на овом подручју живио српски народ.

Томић је рекао да је давно подигнута оптужница против оних који су починили овај злочин, али да у посљедњих три године нико није саслушан, што довољно говори о ефикасности правосуђа БиХ.

– Да се то десило било гдје друго, да су Срби оптужени за почињен злочин над Бошњацима, давно би процес био завршен и биле изречене жестоке казне. Овдје је питање када ће и да ли ће уопште доћи до кажњавања оних који су то учинили и који су наредили, али ми не смијемо да одустанемо. Морамо да тражимо од правосуђа да убрза рјешавање поступака против оних који су починили злочин над српским народом – рекао је Томић.

Стјепан Мацановић, савјетник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, подсјетио је да су прије 29 година удружене муслиманско-хрватске снаге починиле злочин над српским становништвом у Брадини, када је убијено 48 цивила, а више од 200 их је завршило у логорима гдје су били изложени различитим врстама тортуре, мучења и силовања.

– Ми морамо да обиљежавамо ове догађаје не само због жртава, него и наших поколења, јер смо свједоци прекрајања историје, гдје се само српска страна оптужује за злочин – навео је Мацановић.

Преживјели Срби из Брадине са очајем се сваке године сјећају да су се тих страшних дана „саплитали о лешеве најмилијих“, као и да је команда хрватске и бошњачке паравојске платила Роме који су ноге убијених везали конопцима, а онда их коњима вукли до багером ископане јаме испред православне цркве у центру села.

За три дана, од 25. до 27. маја 1992. године, у ту јаму бачено је 26 тијела.

Међу 48 убијених Срба у Брадини највише је чланова из породице Куљанин, а страдали су Вујичићи, Мркајићи, Жуже, Куреши, Глигоревићи, Копривице, Драганићи и Живаци.

Жељко Глигоревић један је од ријетких који је успио да преживи напад на Брадину, бјежећи преко Бјелашнице према српској територији. Он је са групом Срба успио послије неких пет-шест дана да пређе на српску територију, али су остале бриге и муке за онима који су остали јер нису могли да им помогну.

– Народ је остављен на милост и немилост тим злочинцима. Тако нешто не бих пожелио никада никоме, чак ни најгорем непријатељу да се нађе у таквој безизлазној ситуацији. То је било страшно, дјеца и жене су вриштали, нико није знао шта да ради, како да се спаси и да преживи те страхоте – истакао је Глигоревић, којем су страдали најближи чланови породице.

За стравични злочин над српским цивилним становништвом у Брадини и на подручју Коњица се пред Судом БиХ суди Есаду Рамићу, Омеру Борићу, Шефику Никшићу, Аднану Аликадићу, Митку Пиркићу, Реџи Балићу, Хамеду Лукомирку, Сафаудину Ћосићу, Мухамеду Цакићу, Исмету Хебибовићу, Енесу Јахићу, Сенадину Ћиби и Жељку Шимуновићу.

 

Суђење за злочине у Брадини против 13 ратних, војних и полицијских званичника из Коњица, припадника ХОС-а и Диверзантске јединице „Акрепи“ такозване Армије БиХ, почело је 8. маја 2019. године.

Оптуженим је стављено на терет да су убијали, силовали, затварали коњичке Србе и на крају их етнички почистили са простора на којем су вијековима живјели.

Храм Светог Вазнесења Христовог у Брадини код Коњица саграђен је 1938. године трудом и прилозима мјештана на челу са тадашњим парохом Јованом Сломовићем поријеклом из Чајнича.

Храм је демолиран, затим уништен за вријеме грађанског рата у БиХ, а захваљујући некадашњим житељима овог мјеста који сада живе у избјеглиштву, дјелимично је обновљен.

Обиљежавњу годишњице, између осталих, присусутвовао је и замјеник предсједника Градског вијећа Мостара Велибор Миливојевић.