11.000 СРБА ИЗ ФЕДЕРАЦИЈЕ БиХ ЗАТРАЖИЛО ПРАВНУ ПОМОЋ ОД СРПСКЕ: Интервју за Новости Драган Станковић директор РУГИПП

Грађанин који полаже права на непокретности у ФБиХ од РУГИПП-а добија бесплатне правне савјете и услуге припреме и израде писмених поднесака адресираних на општинске катастре, судове, пореске органе, нотаре, захтјеви архивским установама, све у циљу заштите имовинских и стварних права. Након што странка приступи у канцеларију за пружање стручне помоћи које се налазе у подручним јединицама РУГИПП-а, правник провјерава у којој катастарској општини се налази непокретност, да ли је за конкретну катастарску општину рађена успостава и замјена земљишне књиге, да ли је општински катастар објављивао оглас о излагању на јавни увид, ко је уписан у евиденцијама које се воде при катастру или суду (најчешће су у евиденцијама уписана преминула лица те је потребно прибавити земљишно-књижне изводе, посједовне листове или листове непокретности). Радници РУГИПП-а телефоном контактирају федералне катастре и судове и пореске органе све у циљу да лица сачувају имовинска права, која су углавном стекли од очева и мајки насљеђем. Важно је рећи да у ФБиХ и даље постоји двојна евиденција података о непокретностима. Наиме, за вођење података о посједу стварно и мјесно су надлежне општине, тј. општинске службе за катастар и урбанизам, а евиденција власништва се води у општинским судовима у ФБиХ и у судовима се налази земљишна књига. РУГИПП је закључком Владе Републике Српске задужен да обезбиједи просторне и техничке услове за рад канцеларија, и да обезбиједи особље за рад канцеларија, по једног правника и по једног административног радника. РУГИПП има квалификоване службенике који могу изнијети посао стручне правне помоћи.

*Какве правне проблема око имовине најчешће имају Срби из Федерације БиХ?

Најчешће је неповољна ситуација да је у катастру имовина уписана на Србина а у земљишној књизи уписана нека форма друштвене имовине или имовина бивших република, имовина различитих облика државних форми које су постојале на територији данашње ФБиХ. Такву имовинско-правну ситуацију би требало рјешавати кроз поступак признавања или не признавања права на узурпираном земљишту. Нажалост, органи управе и општински судови у ФБиХ не воде поступке, него суд уписује општину или кантоналне шуме као власнике. Убједљиво највише је захтјева да се правно помогне у покретању оставинских поступака. Нажалост евиденције у ФБиХ су веома неажурне, остало из бивше СФРЈ, имовина и посједи су уписани на лицима која су преминула прије рата. Постоје ситуације гдје је имовина уписана на прадједа, а поступак покреће праунуче чији је отац преминуо. Прво треба доћи до рјешења о насљеђивања иза прадједа, након тога да суд ријеши имовину иза дједа, па тек онда да суд донесе рјешење којим ће право стећи унуче. Има много захтјева за исправку грешки у евиденцијама, исправка имена, презимена, матичних бројева, исправка погрешно обрачунатих пореза за земљиште.

Да ли су у њиховим случајевима прекршени закони, односно да ли су остали незаконито без имовине?

Долази до кршења закона, као и у сваком послу долази до грешака у провођењу прописа. Важно је да се грешке отклоне. Не можемо рећи да се закон крши са умишљајем, али као у сваком послу долази до грешака, а наше је да по пријавама људи контактирамо судове и катастре у ФБиХ и отклонимо грешке.

*Имате ли конретан примјер неке српске породице из ФБиХ?

Као конкретан примјер кршења закона може се издвојити примјер у катастарској општини (к.о.) Врапчићи, град Мостар. Током хармонизације и успоставе земљишне књиге за к.о. Врапчићи, општински суд Мостар је дана 26.09.2018. године као власника некретнине означене као „Бијеница“ површине 1348м2, у земљишнокњижни уложак број 1540 к.о. Врапчићи  уписао државу. Након што су чланови породице Прљета приступили у канцеларију правне помоћи РУГИПП-а, по захтјеву чланова породице Прљета је израђено више поднесака општинском суду у Мостару, те је општински суд у Мостару рјешењем суда дана 18.01.2023. године брисао власништво државе и уписао чланове породице Прљета као власнике наведене некретнине. Имамо доста примјера гдје смо конкретним радом вратили права и исправљали грешке.

Колико је реално да Срби којима је одузета имовина исту врате уз вашу помоћ?

Реално је да без РУГИПП-а људи не би знали да је њихова имовина предмет судског или управног поступка, не би знали да се ради успостава и замјена земљишне књиге или да је објављен оглас, нити би они као посједници или власници, а не би знали на који начин је ријешен судски или управни поступак. Тек након што би прибавили нове земљишно-књижне изводе и посједовне листове или листове непокретности, утврдили би да су оштећени. Поступак који води Федерална судска и управна власт је недовољно транспарентан. Као примјер можемо узети било коју најаву за успоставу и замјену земљишне књиге за катастарске општине. Општински суд у Санском Мосту је објавио најаву успоставе и замјене земљишне књиге за српска села Подвијача и Слатина. Оглас се објављује у службеним листовима ФБиХ и БиХ и у два дневна листа. Како човјек који је избјегао из ФБиХ прије 30 година може знати да федерални органи проводе било какав поступак чији је предмет његова имовина? Човјек нема приступ службеним листовима, не купује федералне новине, 30 година живи у Републици Српској, Србији или дијаспори. Зато правници РУГИПП-а обавјештавају општине у Српској и Србији, мјесне заједнице гдје живи народ поријеклом из ФБиХ, Српску православну Цркву, удружења избјеглих, обавјештавају да је објављен оглас и да се народ јави. Конкретан одговор би био да Срби могу вратити имовину без РУГИПП-а, али би морали ангажовати адвокате и платити високе износе адвокатских услуга. РУГИПП је уз подршку Владе Републике Српске омогућио грађанима да бесплатно добију правну помоћ, а за коју би грађани морали издвојити значајна финансијска средства уколико би ангажовали адвоката.

*Имате ли податак колико се наших грађана до сада обратило РУГИПП за помоћ ?

До сада се канцеларијама бесплатне правне помоћи при РУГИПП-у јавило 11.057 грађана Републике Српске, Србије и из дијаспоре.

*Планирате ли отварање још канцеларија?

РУГИПП у свим градовима и општинама широм Републике Српске има своју подручну јединицу или подручну канцеларију, укупно 64 организационе јединице у свим јединицама локлане самоуправе. Тренутно је седам канцеларија за пружање правне помоћи Србима избјеглим и расељеним из ФБиХ које се налазе у Подручним јединицама у Бања Луци, Мркоњић Граду, Бијељину, Зворнику, Источном Новом Сарајеву, Невесињу и у Подручној канцеларији Вукосавље, јер се у тим локалним заједницама показала највећа потреба и сматрам да су оправдале своје постојање. До сада је ових седам канцеларија оправдало свој рад, међутим уколико се укаже додатна потреба за отварањем нових канцеларија у другим мјестима, ми смо опредијељени да свим нашим грађанима будемо сервис, те да им омогућимо да заштите своја имовинска права.

С. Мишљеновић – /vecernjenovosti.ba/