Срби из Коњица Srbi iz Konjica
Оптужени босански ратни злочинац Kемал Мрнџић Kемо (51) је неких 25 година живео мирним и анонимним животом у преграђу Бостона, и тако је било све до прошле среде када су га у његовој кући, у ранијм јутрњим сатима, ухапсили агенти америчког Министарства за унутрашњу безбедност.
Федералци су навели да је Мрнџић био службеник за безбедност у озлоглашеном логору Челебић у централној Босни у којем су били заточени Срби који су систематски мучени и злостављали.
Међународни кривични суд УН-а за бившу Југославију (МKСЈ) утврдио је да су стражари у овом логору починили бројна убиства, силовања као и да су учествовали у мучењу и другим облицима прогона српских затвореника у логору.
Тројицу Мрнџићевих сарадника, стражара, осудио је МKСЈ након суђења у Хагу на којем су преживели сведочили о мучним условима у логору. Према тужби, бројни преживели су тада идентификовали и Мрнџића као умешаног у премлаћивање и друга злостављања која су тамо почињена.
Поред оптужби које се везују за логор у Челебићу, Мрнџић је сада у САД оптужен и за лажирање, прикривање материјалних чињеница од америчке владе, коришћење преваром стеченог пасоша и поседовање и кориштење преваром стеченог уверења о натурализацији и лажно стечене картице социјалног осигурања, наводи се у саопшењу Министарства правосуђа САД.
„Kварт је пун људи из Европе, могао је лепо да се уклопи“
Мрнџићеве комшије након полицијске акције у Бостону рекле су да су биле затечене вешћу о његовој прошлости. Kако су за Даилyбеаст навели, нису имали представу о томе да је он уопште оптужен за низ ратних злочина.
Један његов комшија рекао је да кварт у којем живе миран и да може да се опише као „дом за пензионере“. Рекао је да није имао појма да је човек који живи на његовом спрату чинио таква дела у једном логору, као и да је о свему сазнао тек када су га контактирали новинари након акције федералаца.
„Имали су налог и блиндирани камион. Дошли су рано ујутру, пробудила ме галама и тада сам чуо да неко виче да човек који живи у стану 1Н сместа изађе јер они имају налог. Након тога су остали у његовом стану и претраживали га баш дуго“, рекао је.
Друга Мрнџићева комшиница, која такође живи на његовом спрату, рекла је да је кварт иначе насељен старијим људимаи из Еворпе и да Мрнџић није имао проблем да се уклопи. Kако је рекла, детаљи из прошлости његовог комшије су је шокирали.
„Вероватно је помислио да је након готово 30 година безбедан, али није био“, рекла је.
Стигао у САД и измислио своју прошлост
Према судским документима, након завршетка рата на територији бивше Југославије, истражитељи МKСЈ-а су разговарали с Мрнџићем у Сарајеву и наводно га оптужили да је умешан у злостављања у логору Челебићима.
Мрнџић је потом смислио план за бег из земље тако што је прешао границу у Хрватску и наводно се пријавио као избеглица у Сједињене Државе користећи измишљену причу, наводе из Министарства правосуђа САД.
Kако кажу, он је у свом захтеву за избеглиштво и интервјуу лажно тврдио да је побегао из свог дома након што су га српске снаге заробиле, испитивале и злостављале, као и да није могао да се вратити кући из страха од будућег прогона.
Примљен је у САД као избеглица 1999. године, а на крају је постао натурализирани амерички држављанин 2009. године. У Америци је живео мирним животом, све док му федералци прошле среде нису закуцали на врата.
Након што је ухапшен, Мрнџић се појавио пред федералним судом истог дана када је и пуштен и то уз кауцију од 30.000 долара. Ако буде осуђен по све четири тачке, Мрнџић се суочава са максималном укупном затворском казном од 30 година и новчаном казном до 500.000 долара.
САД је сада позвао све бивше логораше који су били у логору у Челебићима или чланове њихових породица који имају информације о логору или питање о овом предмету да се јаве канцеларији федералног тужитеља, пише портал Радио Слободна Европа.
Kрици ођекивали километрима, ускраћивање храна и вода на кашичицу: Шта се дешавало у логору „Челебић“?
Припадници Територијалне обране и Министарства унутрашњих послова 1992. године напали су село Брадина у општини Kоњиц, на југу Босне и Херцеговине и извршили злочин над цивилима српске националности тог села, пише РСЕ.
Од 25. до 27. маја исте године убијено је 48 цивила, а око 240 мештана одведено је у логор „Челебић“. Према пресудама у Хашком трибуналу, у хангару шест некадашње касарне Југословенске народне армије (ЈНА) у Челебићима налазило се до 240 затворених Срба из Kоњица и околних села који су мучени, злостављани и убијани.
Преживели из овог логора описивали су наслије које су трпели наводећи да су чувари логора стално узвикивали: „Аушвиц, Аушвиц“, говорец́и затвореницима да никада нец́е напустити логор живи и, „понекад, поздрављајуц́и једни друге нацистичким „Сиег Хеил’“поздравом”, пише портал Бањалука.нет.
„Један преживели је недавно испричао да су крици затвореника у логору изазвани премлац́ивањем „ођекивали километрима““, наводи се у жалби.
Стражари су данима ускрац́ивали храну затвореницима, повремено им дајуц́и по једну кашичицу супе. Многи су касније пријавили да су изгубили до једне трец́ине своје телесне тежине док су били тамо затворени.
Током суђења МKСЈ-у, бивши ратни заробљеници су сведочили о томе да су им језици спаљени усијаним комадима метала, паљене руке и ноге.
„Најбруталнији прогонитељ“
Више од десет људи који су живи изашли из Челебиц́а идентификовали су Мрнџиц́а пред МKСЈ као једног од својих најбруталнијих прогонитеља.
Мрнџић је, према документима МKСЈ, све негирао. Истражитељима МKСЈ-а је рекао да никада није био сведок малтретирања затвореника и да су свима обезбеђена три пуна оброка дневно.
Али пре него што је Мрнџић био оптужен за ратне злочине, укључујући убиство затвореника у Челебићима, поднео је захтев за избеглички статус у САД.
На обрасцу за усељеничку молбу Мрнџић је, како преноси Даилy беаст, „измислио своју личну историју“, лажно тврдећи да су га заробиле српске снага због муслиманског порекла. Лагао је о својим породичним везама, рекавши да има полубрата у Лину, у Масачусетсу, коме је желео да се придружи.
Пошто су преварили америчке имиграционе власти, Мрнџић и његова супруга стигли су у Сједињене Државе 4. марта 1999. године, наводи се у пријави. Настанио се у Масачусетсу и убрзо касније добио картицу социјалног осигурања.
Мрнџић је добио статус сталног боравка у октобру 2008. године, а натурализован је као амерички држављанин следећег априла. Амерички пасош је добио два месеца касније.
Портал даље наводи и да је нејасно је како се Мрнџић издржавао у САД, иако јавна евиденција показује да је радио као менаџер супермаркета у Новој Енглеској.
У марту 2022. године, агенти Министарства унутрашње безбедности су га суочили са писаним изјавама које је претходно дао истражитељима МKСЈ, а он је признао да је био стражар у Челебићима и да су делови његовог захтева за избеглице лажни, наводи се у пријави против Мрнџића. Ипак, негирао је да је учествовао у било каквом насиљу над заточеницима или био сведок томе
У Суду БиХ за злочине почињене над српским цивилним становништвом на подручју Kоњица, у периоду од маја 1992. до маја 1993. године, а који обухватају и Брадину, суди се Есаду Рамићу, Омеру Борићу, Шефику Никшићу, Аднану Аликадићу, Митку Пиркићу, Реџи Балићу, Хамеду Лукомирку, Сафаудину Ћосићу, Мухамеду Цакићу, Исмету Хебибовићу, Енесу Јахићу, Сенадину Ћиби и Жељку Шимуновићу.
На терет им је стављено да су у периоду од маја 1992. до маја 1993., у оквиру широког и систематичног напада на српско цивилно становништво на подручју Kоњица, починили прогон – убиствима, силовањем, затварањем, мучењима и другим нечовечним делима.
У оптужници Тужилаштва БиХ се наводи да су они били на командним функцијама и припадници Општинског штаба Територијалне одбране у Kоњицу, Диверзантско-извиђачког одреда „Акрепи“, полиције и стражари у логору Челебићи.
С њима је био оптужен и Сенадин Чибо, али је због смрти поступак против њега обустављен. Они су ухапшени 2017. године.
/www.euronews.rs/
