РАТНИ KОМАНДАНТИ ХЕРЦЕГОВИНЕ ПРИСЈЕЋАЈУ СЕ ВЛАДИKЕ АТАНАСИЈА: Био нам је отац, није било положаја гђе није дошао, ни рањеника и ђетета погинулог борца коме није помогао (Фото)

 

Смрт владике захумско -херцеговачког и приморског Атанасија погодила је вјерни народ у Херцеговини који од јуче тугује за владиком који је уз српски народ у овом крају био када је било најтеже.

Људи се присјећају бројних успомена и великих ђела владике Атанасија који је био један од стубова српске Херцеговине у ратном и поратном периоду.

Један од ратних команданата Невесиње бригаде Ранко Продановић каже да га је јако погодила вијест о смрти владике Атанасија који је био највећи пријатељ кога је Херцеговина имала. ”Увијек је био уз свој народ. У Херцеговину је дошао када је било најтеже – на самом почетку рата. И док је био жив говорио сам да је само Бог дао да у то критично вријеме он дође за епископа. 99 посто свог времена проводио је с народом и у рату с војском. Понекад сам се питао је ли могуће да неко ко није из Херцеговине воли више Херцеговину од Херцеговаца”, каже Продановић.

Присјећа се да није било положаја гђе владика Атанасије није био. ”Није било положаја у Херцеговачком корпусу гђе није био да поприча са борцима, да их охрабри како је само он знао”, каже Продановић.

 

 

 

 

Истиче да је владика јако пуно помагао народу, доносио помоћ са свих страна. ”Није било ђетета коме није помогао у Невесињу. Није било рањеника кога није обишао и помогао му”, наводи он.

 

Продановић се присјећа да је на Митровданска офанзива 1992. владику Атанасија затекла у Грчкој. ”То јутро, на Митровдан, га је задесило у Грчкој. Тај дан је хитно дошао. Kада су ме рањеног пребацили у болницу дошао је да ме види, а сутра је био на положајима. Био је на Врањевићима гђе је било најтеже да да снагу и вољу да се издржи. Велики човјек, велики владика и пријатељ Херцеговине”, истиче Продановић.

Ратни командант Друге лаке пјешадијске бригаде Боро Антељ с тугом се сјећа многих дана проведених с владиком Атанасијем кога је познавао од 1981. године.

”Након мајског Сабора СПЦ-а 1992. на коме је изабран за владику херцеговачког дочекао сам га у Подгорици на аеродрому. Постао је тада наш отац. На Борачком језеру је формирана Друга лака пјешадијска бригада и Српска општина Kоњиц од становништва села Бијела, Борци, Борачко језеро, Kула, Чичево итд и избјеглица из Мостара. није било разлике између војске и народа. Нисмо имали општину, никакву инфраструктуру, фирме, ништа. Владика Атанасије је помагао непрекидно. Обезбједио је велику хуманитарне помоћи из Грчке и дијаспоре. Бринуо је о борцима, о народу, посебну бригу је имао за ђецу, а посебно ђецу погинулих бораца”, истиче Антељ.

 

Додаје да је небројено пута владика дошао на Борачко језеро. ”Захваљујући њему је долазио и митрополит Амфилохије и митрополит амерички Иринеј Kовачевић који је био у мисији помирења заграничне цркве с нашом. Обишли су тада и рањенике у Невесињу, те обишли положаје”, сјећа се Антељ.

Напомиње да владику Атанасија због његовог темперамента многи нису разумијевали, али да је имао велику душу и велико срце.

Бројен фотографије из најтежих ратних времена свједоче на ђела и величину владике Атанасија кога ће Херцеговина вјечно памтити.

Сахрана владике Атанасија је у суботу, 6.марта у 13.30 часова у гробљу манастира Тврдош.

 

 

 

 

 

Фото: Топ Портал/Требињеливе