Свети апостол Матеј био је у служби Римљана као цариник у Капернауму. Када га је Исус Христос позвао да му буде ученик, оставио је све и пошао за њим. Примивши Светог духа, Матеј је проповиједао Јеванђеље у Партији, Мидији и Етиопији.

У Етиопији је поставио за епископа свог сљедбеника Платона и повукао се у молитвену самоћу у гору, гдје му се јавио Господ. Крстио је жену и сина кнеза те земље, због чега се кнез веома наљутио и послао стражу да га доведе на суд.

На сајту СПЦ се наводи:

“Војници одоше и вратише се кнезу говорећи, да чуше глас Матејев али га никако не могоше очима видјети. Тада кнез посла другу стражу. Када се и ова стража приближи апостолу, овога облиста свјетлост небеска, тако силна, да војници не могоше у њега гледати, но испуњени страхом бацише оружје и вратише се. Тада кнез сам пође. Приближивши се св. Матеју, засија од овога такав бљесак, да кнез на једанпут ослијепи. Но апостол свети бјеше милостива срца: он се помоли Богу, и кнез прогледа, – нажалост, прогледа само тјелесним очима али не и духовним. Он ухвати св. Матеја и стави га на љуте муке. Наиме, у два маха ложаше велики огањ на прсима његовим. Но сила Господња сачува га жива и неповријеђена. Тада се апостол помоли Богу и предаде дух свој Богу. Кнез нареди те и тијело мучениково положише у оловни сандук и бацише у море.”

Светитељ се у сну јавио Платону и рекао му о свом тијелу и сандуку и епископ оде и изнесе сандук са тијелом апостола. Покајавши се када је видио ово чудо, кнез се и сам крстио и примио име Матеја. По смрти епископа Платона, Матеја се, послије сна у коме му се јавио апостол Матеј, примио за новог епископа у Етиопији.

Свети апостол Матеј је написао јеванђеље на јеврејском језику, које је касније преведено на грчки и на грчком дошло до нас, а оно на јеврејском се изгубило. Никада није јео месо, већ се хранио само поврћем и воћем.

Како је Матеј био порезник, није ни чудо што се у народу вјерује да би на овај дан ваљало платити све дугове, порезе и заостале рачуне.

(Телеграф.рс)