Срби из Коњица Srbi iz Konjica
Tucin dan je dva dana pred Božić (dakle 23.decembra). Toga dana se za Božić kolje i redi pečenica. Nekad se pečenica na ovaj dan „tukla“u čeoni deo krupicom soli, docnije se to činilo ušicama sekire, pa se tek onda ošamućeno prase (ili jagnje) klalo i redilo. Otuda naziv Tucindan. Na ražanj postavljena pečenica usprema se i čeka sutrašnji Badnji dan, kada se peče. (U ovo najnovije vreme oskudice, svako bi trebao da neizostavno uštedi i sebi priušti bar jedan batčić pileći, kako bi se omrsio na Božić.)
BADNjI DAN
Dan uoči Božića (24. decembar) zove se Badnji dan. Naziv je dobio po tome što se toga dana seče badnjak.
Rano ujutru puca se iz prangija i pušaka i domaćin, ponevši sa sobom malo vina i pšenice, sa sinom ili unukom odlazi u šumu po badnjak. Badnjak je obavezno cerovo ili hrastovo drvo (može to da bude i samo grana), Kad odabere drvo domaćin se okrene istoku, tri puta prekrsti i pomoli Bogu, pominjući u molitvi Krsnu slavu i sutrašnji Praznik. Zatim polije badnjak vinom i pospe žitom, te uzme sekiru u ruke i seče badnjak. Badnjak se najpre zaseče s istočne strane ukoso i izvadi iver, koji se nosi i stavlja u mlekaru na karlice da kajmak bude debeo kao iver. Poželjno je da se badnjak odseče sa tri udarca sekirom, a ako se ne uspe tako odseći onda se dovrši lomljenjem tj. uvrtanjem (sukanjem). Onda se badnjak donese kući i uspravi uz kuću pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče.
Badnjak simvolično predstavlja ono drvo koje su pastiri doneli i koje je Josif založio u pećini kada se Hristos rodio. Badnjak nagoveštava i drvo Krsta Gospodnjeg.
Posle donošenja badnjaka domaćin loži vatru i pristavlja pečenicu, a domaćica u kući priprema posnu hranu za Badnje veče, i mrsnu hranu za trpezu na Božić. Kad bude pečenica gotova domaćin je prislanja uz badnjak, uz to prinese u gunju, čaršafu ili stolnjaku slamu, i sve to stoji na dovratku do mraka.
BADNjE VEČE
PEČENICA. Uveče domaćin sa sinom ili unukom unosi u kuću najpre pečenicu i stupajući desnom nogom preko praga pozdravlja sa: DOBRO VEČE! ČESTITO VAM BADNjE VEČE! Domaćica sa ostalom čeljadi posipajući pečenicu i domaćina pšenicom odpozdravlja sa: DOBRO VEČE! ČESTITI VI I VAŠA PEČENICA! Pečenica se odtavlja u sobu gde će biti Božićna trpeza i naslanja se na istočni zid nedaleko od ikona i kandila.
BADNjAK. Posle pečenice u kuću se unose tri parčeta Badnjaka odsečena s debljeg kraja tako da mogu stati u šporet ili peć. Pri unosu ponavljaju se reči i radnja kao i kod unosa pečenice. Ta tri parčeta od badnjaka se stavljaju pored šporeta ili peći i odmah se založi jedno parče. Drugo parče se loži u ponoć, a ujutru kad dođe položajnik on založi preostalo treće parče badnjaka, preko koga će posle blagosiljati.
SLAMA. Na posletku se unosi i slama. Postupak je istovetan sa unosom pečenice i badnjaka. Slama se posipa po celoj kući, a tamo gde će se obaviti posna večera ostavlja se malo više slame u koju domaćica stavlja poklončiće i igračkice. Domaćin tada uzima četiri oraha i stavlja ih krstoobrazno na četiri strane počev od istoka. Deca onda traže po slami poklončiće pijučući: PIJU, PIJU, PIJU…, a domaćica kvocajući kao kvočka: KVO, KVO, KVO, podstiče ih bacajući u slamu uvijene bonbone, a može i metalni novac.
Slama simvolizuje onu slamu u pećini na kojoj se Hristos rodio.
POSNA VEČERA
Pošto su obavljene sve ove radnje ukućani svi zajedno stanu na molitvu pre ikone i upaljeno kandilo koje domaćin okadi, pa onda okadi i čeljad, postavljenu posnu večeru i celu kuću. Zatim svi otpevaju: Tropar gl.4. ROŽDESTVO TVOJE, HRISTE BOŽE NAŠ, VOZSIJA MIROVI SVJET RAZUMA, V NEM BO ZVJEZDAM SLUŽAŠČI ZVJEZDOJU UČAHUSJA, TEBJE KLANjATISJA SOLNCU PRAVDI, I TEBE VJEDJETI S VISOTI VOSTOKA. GOSPODI, SLAVA TEBJE. Po tom čestitaju jedni drugima Badnje veče i Praznik, te naposletku sedaju za trpezu (sofru) koja je posna i postavljena na slami, ili iznad slame (ako je u pitanju sto).
BOŽIĆNjE JUTRO
PRIČEST. Na Božić ujutru svi ukućani porane, svečano se obuku i onako valjano pripremljeni postom i molitvom idu u crkvu gde se pre službe Božije ispovede i na službi pričeste. (Treba voditi računa da se ne pričeste kod sveštenoslužizelja jeretika („Ekumenizam je svejeres“- Sv.ava Justun) jer je „njihova pričest –otrov!“) Po povratku iz crkve svi se međusobno išljube u obraz – tj. MIRBOŽE SE uz reči: MIR BOŽJI (poljubac), HRISTOS SE RODI (poljubac, VAISTINU SE RODI (poljubac)
ČESNICA. Domaćica najpre ustaje, jer ona mesi česnicu – mrsnu pogaču u koju umesi novčić, nekoliko zrna pasulja, kukuruza i pšenice. Pre no što stavi česnicu da se peče domaćica izbode česnicu odozgo grančicom badnjaka. Česnica je ustvari Božićni Kolač koji se okreće kao i Slavski kolač, okadi se, otpeva tropar Roždestvu i prelije se vinom. Dakle, pomolivši se i okadivši čeljad i celu kuću domaćin izlomi česnicu na onoliko delova koliko ima ukućana i seda se za mrsnu trpezu, uz Božićni pozdrav: HRISTOS SE RODI i otpozdrav VAISTINU SE RODI! . U koji god dan padne Božić trpeza je uvek mrsna. Kome se zalomi novčić kaže se da će biti srećan te godine. Običaj je da se na Božić (prvi dan) ne ide u goste da bi cela porodica bila na okupu i u radraganosti svi proslavili ROŽDESTVO HRISTOVO.
POLOŽAJNIK. Položajnik je prijatelj kuće koji se poštuju poput kuma. Kada položajnik dođe, pesle uobičajenog Božićnjeg pozdrava, on založi treće parče badnjaka, prisedne (da ne bi čeljad skitala) i kad se naloženi deo badnjaka razgori položajnik grančicom badnjaka džara vatru i blagosiljakuću i ukućane, moleći se Bogomladencu Hristu za zdravlje i spasenje, za blagostanje i berićet, govoreći brojalicu: Kol`ko varnica, toliko ovčica…itd. Zatim se položajnik poasti ručkom i dariva prigodnim poklonom (košulja, vunene čarape, rukavice, šal, kapa…). Položajnik predstavlja one mudrace sa istoka, koji su ovođeni zvezdom došli s darovima da se poklone i darivaju Bogomladenca Hrista.
HRISTOS SE RODI! – VAISTINU HRISTOS SE RODI!
VAŽNA NAPOMENA:
1. Božićnim pozdravom i otpozdravom se služimo sve do Bogojavljenja.
2. Kad se od badnjaka odseku tri parčeta ostatak badnjaka se stavi pod strehu i tako zakiti kuća.
3. Ko nema šporet niti peć u stan unosi samo tanju grančicu koja se spaljuje u rerni električnog šporeta. Jedna se pak grančica badnjaka veže zajedno sa slamom i zakiti se terasa…
4. Slama se ne skuplja po kući za vreme tri dana Božića već se skupi u džak ili jastučnicu tek četrvti dan i čuva se u nekom ćošku sve do Nove godine kada se ujutru rano iznosi iz kuće i njome zakite voćke.
Kako vi proslavljate Badnji dan, Badnje veče i Božić ? Pišite nam u komentarima.
Pomaže Bog!
Sretno Badnje jutro !
Sretno Badnji dan !
Mir Božiji, Hristos se rodi!
