Срби из Коњица Srbi iz Konjica
Отворено писмо Нинковићима и Бабићима који потичу из села Врдоље код Коњица, а чије мошти њихових предака леже у мјесном православном грпбљу
(Писмо је написано у мјесецу септембру 2012. године, али је актуелно и данас!)
Поштована господо,
Прије три године, путујући према селу Блаце, или боље речено, остацима села Блаце, прошао сам кроз село Врдоље, село вашег рођења, или рођења ваших предака. Било како било, оно је ВАШЕ село, ваша ОЧЕВИНА или ДЈЕДОВИНА, земља ВАША, натопљена знојем са ВАШЕГ лица и ваше старине!
Још увијек ту, у том Врдољу, постоје ваша ОГЊИШТА, истина, угашена, без ватре и дима, али, ваљда, имате још увијек свјежа сјећања на та огњишта гдје сте ВИ, НИНКОВОЋИ И БАБИЋИ, дланове гријали, и сузе брисали због дима… Имате и ВАШУ земљу, катастар ваш. Али, иамте и ОНО оно што је најсветије, што лежи под земљом: ТО ЈЕ ВАША СТАРИНА! Имате ГРОБЉЕ гдје лежи старина рода НИНКОВИЋА и БАБИЋА.
Ја сам, као дјечак, годинама пролазио путем поред ВАШЕГ гробља. И сваки пут се дивио бијелом, великом споменику на којеме је писало Јован Бабић! Ви добро знате ко је био он. И тада је грпобље било ограђено сухозидом, тек толико да стока није могла у њу улазити.
Прошао сам, рекох, прије три године, истим путем, као и некада, поред ВАШЕГ гробља. Ја знам да је ту ПОСТОЈАЛО гробље! Знам локацију. Нажалост, ко први пут туда пролази, ништа га неће подсјетити да ту ИМА гробље. Српско гробље. ЖАЛОСНО!
Поштовани Нинковићи и Бабићи, који вучете коријене из села Врдоље, ајде УЧИНИТЕ нешто да се то гробље бар огради, а хумке и полупане крстаче доведу у достојније стање. Знам, то ће нељуди опет да разруше. Али, не треба одустајати, јер доброта увијек надјача зло! Знам, данас у селу нема нико од ВАШЕГА рода. Ви сте расути по бијеломе свијету. Само у сновима виђате свој родни крај. Ајде, учините нешто, да и вашим покојницима у вашем гробљу, у селу Врдољу, земља буде лакша!
Ја вјерујем да то ви ХОЋЕТЕ и МОЖЕТЕ.
Хвала вам!
У Београду, септембра мјесеца 2012. године.
Ваш пријатељ и комшија, Ђуро Си. Куљанин
