Срби из Коњица Srbi iz Konjica
Пролазници су застајали, фотографисали приказане садржаје, читали свједочанства и имена жртава, а поједини су разговарали са екипом Меморијалног центра и износили своје утиске. Тако је изложба, изван простора у којем се окупља српска заједница, дошла и до људи који су се са њеним садржајем први пут сусрели управо на улицама Чикага.
Посебан дио представљања одржан је испред Саборног храма Светог Васкрсења Христовог, једног од важних мјеста окупљања Срба у Чикагу. Великом броју вјерника и припадника српске заједнице изложба је представљена након Свете архијерејске литургије, коју је служио Његово Високопреосвештенство архиепископ новограчанички и чикашки и митрополит средњезападноамерички Лонгин. У својој бесједи митрополит Лонгин говорио је о значењу Крста, подсјетивши вјернике да је наша историја страдања нераскидиво везана за Крст који поштујемо.
– Молимо се Богу да Господ погледа, да нас помилује због нашег великог страдања кроз историју, због нашег ношења животног крста и крста православних хришћанина, који је наш народ носио кроз историју, а надамо се да га и ми носимо са смирењем трпељиво – рекао је митрополит Лонгин.
Након литургије, присутнима се обратио директор Меморијалног центра Републике Српске Денис Бојић, поручивши да је важно да српски народ има прилику да своју причу представи свијету. Он је нагласио и да се о српском страдању мора говорити шире, изван националних и породичних оквира, укључујући и међународну јавност и политичке кругове.
– Имамо прилику да глас српског народа буде видљив, да и наша прича буде видљива, да наше страдање на један упечатљив начин буде представљено свијету. Неопходно је да наше страдање буде видљиво високим политичким круговима, како би се разумјели процеси на Балкану, како би се разумјела позиција српског народа и како би се на нивоу аргументације размишљало како даље у будућности, јер српско страдање до сада није имало ту врсту медијског простора. Вољели би смо да сви знају ко је Александар Димитријевић и да је убијен само зато што је био Србин, да се та врста аргументације утисне у сваког човјека, не да би се стварао било који облик реваншизма, него да би се изградио пун идентитет о сопственом постојању – рекао је Бојић.
Чикаго је једно од најзначајнијих средишта српске дијаспоре у Сједињеним Америчким Државама. Многи Срби који данас живе у овом граду са собом су донијели и породичне приче о ратовима, прогонима и губитку завичаја. Зато је сусрет са изложбом за многе био и сусрет са властитим породичним сјећањем. У Чикагу живе бројни Коњичани, које је избјеглиштво и ратна страхота довела на други континент. Рајко Драганић из Брђана и сам је био заробљен у коњичким казаматима. На Брадини му је брат погинуо, а непријатељи су му уочи Савиндана 1993. године, у породичној кући, убили оца, супругу и снаху.
– Спасио сам своје троје дјеце и братова два сина. Бог ми је дао снагу да сам све ово издржао – свједочи Рајко за Меморијални центар.
О страдањима свог народа и својих породица у логору Брадина, причу у Чикагу проносе Васо Мркајић и Милијана Простран, дјевојачки Куљанин, која је најстрадалнија српска породица ових краја. У Брадини јој је убијена мајка.
– Доста тога сам доживјела, гледала својим очима. Ово је врло тешко и болно и наше ране никада неће зарасту, али док смо ми живи живјеће и сјежање на наше погинуле. И када играмо и када пјевамо и кад су наши празници, један дио срца крвари и плаче. Ту смо настрадали. Ми смо одведени у логоре, жене и дјеца су затворени у школу. Ако има правде, онда треба правда да постоји за све људе, не само да се Срби осуђују, а други ослобађају. Нас су напале муслиманске и хрватске снаге, Брадина је сва попаљена, нема ко да се врати нити има гдје да се врати – свједочи Васо Мркајић.
Гордана Божидаревић Анастасов, живи у Чикагу већ двије деценије. Са Косова и Метохије одселила је када је имала 8 година. Тек сада, када је и сама мајка двоје дјеце којима свакодневно прича чињенице о српском страдању, свјесна је кроз шта је прошла и њена и многе друге српске породице. Једна од посјетитељки изложбе била је и Мирна Косаловић, која је 1994. године због рата напустила Сарајево и дошла у Сједињене Америчке Државе. Каже да је њена породица у Сарајеву живјела око 300 година и да је одлука да напусте град била одлука да из њега оду заувијек. Каже да јој је драго што је имала прилику да види изложбу Меморијалног центра, посебно због генерација које су рођене у Америци и које о страдању Срба не знају довољно.
– Много ми је драго да видим овако нешто, зато што сам још 1994. године, због рата, дошла на овај континент. Разумијем да је страдање било са свих страна. Али мислим да су сви други људи имали право да бране свој дом, а код Срба то није било тако, није им било дозвољено. Као млада особа, жељела сам да будем амбасадор Србије. Жељела сам да часно и вриједно браним своје, наше, и представим наш народ. Али нисам некако успјела да чињеницама докажем шта се тамо дешавало – каже она.
Зато, каже Косаловићева, овакве изложбе имају посебну вриједност, нарочито за дјецу српских породица која су рођена далеко од простора са којих су њихови родитељи и преци дошли. На то указује и историчар Илија Шишарица, који у Чикагу препознаје значај културе памћења и све то преноси сину Растку.
– Много је важно да се прича и о Првом и о Другом свјетском рату, о Одбрамбено – отаџбинском рату. Генерације морају да знају одакле су, гдје им је огњиште, одакле су отац и дјед – додаје Косаловићева.
Управо, да се не би поновило страдање Срба у Другом свјетском рату, народ је морао да се брани, поручује Предраг Црномарчевић, а зато смо, како сматра, представљени као демонски народ. Да такав наратив мора да се заустави сматра и Синиша Голуб, чија је породица избјегла из Сарајева, а породично имање остало је на територији Федерације БиХ. Отац и дјед су му много причали о томе, али сматра да млади морају још много тога да чују, зато је и приказ Меморијалног центра управо у Чикагу веома важан. Георгина Радовановић, рођена је у Чикагу. Мајка јој је из Републике Српске, отац из Србије, али је највише о српском страдању спознала лично истражујући.
– Гледала сам и филм „Свједок“ и много научила из тог филма. Овакав приказ у Чикагу је веома важан, да и други виде шта се дешавало – наводи Радовановићева.
Садржаји изложбе привукли су пажњу и људи који нису из српске заједнице, а показала је то и реакција једне посјетитељке афричког поријекла. Неса Мет Аваба објаснила је да је жељела сама да види и чује “другу страну приче“, а након што је погледала изложбу рекла је да је њено искуство било „шокантно“.
– Ово је потпуно супротно од онога што свијет зна о Србима. Никада ово нисам чула. Никада ово нисам прочитала. Никада ово нисам видјела. Ово би требало да урадите испред Бијеле куће – рекла је она.
Међу великим бројем припадника српске заједнице, изложби и литургији присуствовали су конзул Републике Српске у Чикагу Татјана Телић и генерални конзул Републике Србије у Чикагу Марко Николић. Конзул Републике Српске у Чикагу Татјана Телић рекла је да велики број Срба у Чикагу носи лична и породична свједочанства.
– Изузетно је битно и ради наше домаће јавности, нашег народа. Велики број наших људи овдје управо је побјегао од таквог једног страдања и има своје личне и породичне приче. Она је навела да је важно да се тим људима омогући да своје приче испричају Меморијалном центру, како би биле забиљежене и сачуване – каже Николић.
Генерални конзул Републике Србије у Чикагу Марко Николић истакао је да је важно да се о овој теми говори у Америци, далеко од простора на којима су се догађаји одиграли, али и пред људима који о српском страдању знају мало или га уопште не познају.
– Страдање и огромна жртва нашег народа један су од кључних чинилаца нашег српског идентитета. Без чувања, његовања и промовисања културе сјећања нема ни очувања нашег српског идентитета рекао је Николић.
Протојереј-ставрофор Дарко Спасојевић, старјешина Саборног храма Светог Васкрсења Христовог у Чикагу, рекао је да је током више од деценије свештеничке службе упознао велики број људи који су страдали током рата, међу којима и оне који су били заробљени у логорима.
– Десетак година као свештеник овдје, упознао сам доста људи који су страдали у Републици Српској, неки од њих који су били у логорима. Недавно је овдје био Федерални истражилац, тражио је човјека који је мучио наше Србе у једном од логора у Босни и Херцеговини. Упознао сам ту групу од петнаестак људи који су страдали тамо и видио колико су и сами потресени, колико су страшна сјећања на то њихово искуство – рекао је Спасојевић.
Он је истакао да је важно говорити о тим искуствима не само због шире јавности, већ и због саме српске заједнице, јер борба за истину је једна од највреднијих ствари коју човјек може да ради и коју једна заједница може да ради. И управо је то овдје што се дешава – борба за истину, закључио је Спасојевић.
Кампања „Упознајте српско страдање“ реализује се у сарадњи са Представништвом Републике Српске у Сједињеним Америчким Државама и Министарством за европске интеграције и међународну сарадњу Републике Српске. Представљање изложбе у Чикагу наставак је Међународне дигиталне кампање Меморијалног центра Републике Српске, које је претходно представљена у Вашингтону и Њујорку, али и у Бечу и Риму.
