ПРОМУКЛИЦА

ИЗ МОЈЕ КЊИГЕ У ПРИПРЕМИ:
ПРЕОСТАЈУ МИ САМО УСПОМЕНЕ

ПРОМУКЛИЦА

Пише: Хаџи Ђуро Си. Куљанин

Док сам радио у Комесаријату за избеглице и миграције Републике Србије, боравио
сам у Тутину нешто више од двије године као шеф Мигрантског центра. То је било моје
прво „службовање“ на подручју Рашке области.
Поред посла који сам обављао, имао сам прилику да подробније упознам људе и
географске љепоте тог дијела Рашке области. Приче о Тутину, као најнеразвијеној српској
општрини су давна прошлост. Сада је слика града и цијеле општине веома друкчија и
позитивнија.
Али да се вратим наслову приче. Намјера ми је да вас, вазљубљени читаоци,
упознам са једним врелом које се налази недалеко од Тутина у Видрењак клисури. Зове се
Промуклица.
Врело је познато и ван тутинског атара. Многи путници, који пролазе кроз овај
град, пожеле да сврате до Промуклице и да се сами увјере о необичној причи која кружи о
том врелу.
Сам назив врела је произашао од посљедице које човјек има када попије бар један
гутљај воде са тог врела! Толико је хладна и реска да одмах човјек промукне! И зими и
љети задржава исту температуру. Врело је душу дало да се у њему расхлади ракија, пиво,
а и – бостан! Међутим врело је у народу познато по својој другој, специфичној
привлачности, што себи мами многе радознале особе, како женске тако и мушке!
О чему се, заправо ради.
Из врела избија вода која се дијели у двије дрвене жљебе. Гледајући према извору,
десно је мушка, а лијево женска жљеба. Кад мушка особа стане испред мушке жљебе, па
ако је она мила, душевно добра и карактерна, из врела, наједном, снажно букне вода да
све испред преплави… А ако је особа зла, намћораста, подла, некарактерна, вода из жљебе
скоро престане да тече, па чак, затрен, и пресуши! А кад женско стане испред „своје“,
жљебе, како ће се вода из врела понашати, зависи од њене доброте или злоће!
Када сам, у септембру 2018. године, дошао на врело и стао испред мушке жљебе е,
па ви, драги моји читаоци, вјеровали или не, вода је толико јако и силовито букнула да су
ми је сквасила кољена и обућу! Присутни су били у невјерици, па су ме наговорили да
поступак поновим! И опет исто, само што сам сада био још мокрији!
Кажу, и данас, понеки лаковјерни и неуки момак, прије женидбе, доведе своју
изабраницу испред женске жљебе како би је „тестирао“ и донио одлуку да је жени или не!
Колико су се задовољни и срећни враћали са Промуклице, остало је само њихова
тајна… А ја, ја сам се вратио мокрих ципела и пантолона…