Срби из Коњица Srbi iz Konjica
Пише: Хаџи Ђуро Си. Куљанин
Како вријеме више одмиче од времена када смо под присилом напустили своја вјечна огњишта, своје куће и домове, села и засеоке, улице и сокаке, игралишта и радовалишта, своје шљивике и воћњаке, оранице и ледине, поља и ливаде, шуме и пропланке, путеве и путељке, изворе и утоке… дакле, од времена почетка и завршетка потоњег ратног поводња, све то ми више недостаје и све ми више долази у сан…
И поред свега тога, још ми нешто недостаје што се не може надокнадити, а ни потпуно ријечима исказати. Недостају ми бивши пријатељи, моји земљаци којих више нема и чије су хумке већ одавно прекривене маховином, па ми у сан ријетко долазе…
А било их је са разних страна… И сви су, некако, једнаки у мом сјећању, и исти су на сликама које не говоре…И о свима бих сада пуно писао и писао, да бар донекле надомејстим разговоре које нисмо довршили…
Сада и овдје ћу да проговорим коју ријеч о Душану Лози (1950-2011), прерано преминулом пријатељу мом… Ако бих о њему говорио сатима или данима, или све то смјестио у двадесетак редова на овој електронској бјелини, суштина би била иста: Душан Лозо – човјек велика срца и добрих намјера!
И тако…Кад год понешто пишем о Гуњетину Долу, његовом родном мјесту, или о познатом српском роду Лоза, увијек се сјетим Душана Лозе, мог честитог сабесједника скоро по свим животним питањима. Био је одвећ омиљени лик, не само међу својим вршњацима, већ подједнако код малађе и старије генерације, па и међу дјевојкама. Знао је да људује са свима. И сви су вјеровали у оно што прича…
Када би требало организовати неко велико дружење, излете или сједељке, било би то повјерено Душану Лози… Ако би требало организовати неку мобу, нпр. косце, опет смо се обраћали Душану. Или, када би на неком сијелу требало започети неку бећарску пјесму, сви би гледали у Душана да је он „заканта“…
Ево и сада, док нижем ове редове, опет ми пред очи искрсдава његова слика, која, нажалост, не може да проговори…
Душан је умро релативно млад у избјеглиштву, у Требињу гдје је и сахрањен.
Нека овај кратки запис о ликовима из мог Родокраја, буде још једно вјечно сјећање нашег Душана.
