Danas slavimo Krstovdan

Krstovdan je veliki pravoslavni praznik koji obeležava Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici, dan kada je pronađen i iskopan Časni krst na Golgoti i dan kada je vraćen iz Persije u Jerusalim. Ovaj praznik se još zove i Vozdviženje Časnog krsta. Obeležava se dva puta u toku godine, 18. januara i 27. septembra.

Ranije su se ljudi strogo držali posta na ovaj dan. U nekim selima se čak održavaju i vašari.

Stari je običaj da se na ovaj dan stoka premazuje katranom u zanku krsta da bi se zaštitila od bolesti. U narodu se veruje da se na Krstovdan zmije povuku na počinak i da ih od tada više nema. U svim selima isplaćuju poljake, koji čuvaju polja od Đurđevdana do Krstovdana i koji teraju ptice i naplaćuju globe od onih čija stoka pravi štete na tuđim njivama. Isplaćuje se onoliko koliko je dogovoreno o Đurđevdanu.

 

U našem narodu se veruje da na Krstovdan – 11. po starom, odnosno 27. septembra po novom kalendarutreba iskopati rupe za sađenje voćaka, kako bi im se stablo što više razgranalo.

osveštani bosiljak držali su sa ikonom i on je kasnije služio za razna isceljenja.

Inače, narodno verovanje kaže da se na današnji dan mogu predvideti i dalje vremenske prilike, i to na ovaj način:

– Ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom.

– Ako je suvo, naredna godina će biti sušna.

– Ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime.

– Tiha kiša o Krstovdanu predskazuje blagu zimu.

– Grmljavina o Krstovdanu predskazuje plodnu godinu.

– Posle toplog i suvog septembra predstoji hladan i kišovit oktobar.

– Septembarska kiša doneće zlato njivama, a otrov vinogradima.

– Kakav septembar oko Krstovdana, takav nas očekuje mart naredne godine.

Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.

blic.rs