Срби из Коњица Srbi iz Konjica
Српска православна црква и верници славе Успеније пресвете Богородице, један од највећих хришћанских празника
Мајка Божја наџивела је сина, наставила његову мисију и била сведок многих славних догађања. До краја живота живела је у Јерусалиму, окружена пажњом апостола и прве хришћанске заједнице.
Као што јој је некад архангел Гаврило саопштио да ће родити сина Божјег, тако је сада обавестио да ће се, на овај дан упокојити. Вазнела се на небо и „предала свој дух у руке Спаситеља“.
Према једним изворима, Богородица је живела 60, према другим 72 године. Празновање Успења Богородице установљено је 528. године, у знак сећања на победу над Персијанцима.
Успенију пресвете Богородице претходи двонедељни пост. У народу је овај празник познат и као Велика Госпојина, празник мајки и деце.
Обичаји на данашњи дан
Према веровању Срба, у периоду између две Госпојине, или периоду прелаза, важно је обавити обреде којима се изражава захвалност Богородици, заштитници жена, за рађање деце, а затим за родност и плодност земље и стоке.
Није добро ништа радити рукама, нарочито послове са иглама, или уопште започињати нов посао.
Веровало се да на Велику Госпојину, мало састругане боје са њене иконе или фреске, ако се попије размућено у води, може помоћи код многих женских болести.
Пресвета Богородица је и заштитница болесних, па су за Велику Госпојину у Србији многи болесници одвођени на изворе лековите воде да се умију.
Прослављање Велике Госпојине у Србији пратили су вашари на којима су се људи у празничном расположењу окупљали ради упознавања и дружења, или трговине. На вашарима су се момци и девојке упознавали, играли у колу, а ту су се најчешће и свадбе уговарале.
Међудневница
Почињу и Међугоспојинци, односно Међудневница, дани између Велике и Мале Госпојине, 21. септембра. Сматрају се најбољим временом за брање лековитог биља.
Магазин новости/ ДЛ
