Срби из Коњица Srbi iz Konjica
Више од 3 деценије након рата протјерани Срби из Федерације и даље немају никаква права на својом имовином. Због ратних дешавања у БиХ, са простора Федерације по свијету се раселило око пола милиона Срба.
Слободан Рајак који је од 1995. године живио у Зеници, пушком је отјеран са кућног прага и до данас није успио дочекати правду.
„Узета ми је горе та кућа, били су ту телефони, нов намјештај, приватну радионицу, трактор, машине, голфа“, рекао је Слободан Рајак.
Породица Главаш из Ходбине код Мостара бије правну битку за своју земљу површине 8.000 квадрата уз ријеку Буницу, а која је завршила у посједу породице Јарак из Мостара. Главаши тврде да су били у посједу земљишта до 1992. године и плаћали порез на њега.
„Ја сам тог Јарака назвала, ја сам мислила да је њега неко преварио, он мени каже госпођо даље од мог посједа, ја сам то добио од Хепока, отишла сам у грунт да тражим податке, они се рекли ваше су књиге на суду, на суду су Хепок и Рајак. Имамо наше живе свједоке који тврде да никад Главаша земља није никада припадала Хепоку нити Јараку, он никад није дошао прије 2013. године ту“, рекла је Славojкa Главаш, Ходбина код Мостара.
Из Удружења „Дом“ подсјећају на процес хармонизације. Власницима некретнина огласом у Службеним новинама Федерације остављан је рок од 60 дана да укњиже своје земљиште, које је у супротном пренесено на локалну самоуправу. Спорни члан 58 закона о стварним правима Федерације БиХ омогућава да лица која незаконито десет година, у неким случајевима и 20, користе земљу у власништву Срба постану власници те имовине.
“Oно што у Федерацији користе, а што је противправно, да би се искористио институт одржаја морати имати 2 основна принципа, 2 услова, добровољност власника, то јесте да је власник добровољно напустио свој посјед што овдје није случај јер су људи истјерани због ратних дешавања, у страху за свој живот, а са друге стране имате савјесног посједника, то јесте посједника који користи ту имовину, а не зна да он није власник, што и ту није испуњен случај“, рекао је Драган Јошић, предсједник Удружења грађана Дом Велико Блашко.
„Имовина која је у посједу или у власништву Срба уписана у катастар или грунтовницу као српска користе Бошњаци, муслимани, тако што су почели 1992 да користе, немају никакав правни основ, немају уговор о закупу, немају купопродајни уговор, само једноставно користе“, рекао је Ђорђе Радановић, предсједник Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ.
Српски народ гдје год да живи мора бити под заштитом институција Републике Српске, кажу из Секретаријата за расељена лица и миграције.
„Мислим да сви грађани треба да имају једнака права као што имају у Републици Српској без обзира на вјеру, националну припадност, вјерску припадност, сви грађани Републике Српске имају иста права, исто то треба да буде случај и у Федерацији“, рекао је Давид Понорац, Републички секретаријат за расељена лица и миграције.
Имовина Републике Српске јавно је укњижена и нико не може да је раскњижи, јасан је лидер СНСД-а.
„Имамо појединачно обезвређивање имовине Срба на простору читаве Федерације, највише је то видљиво и највише су Срби изгубили у Сарајеву гдје су станови које су оставили тамо, рачуна се да су преко 80 милијарди вриједности имовине којом су Срби располагали појединачно у Федерацији“, рекао је Милорад Додик, предсједник СНСД-а.
У свакој подручној канцеларији геодетске управе, у свих 64 јединица локалне самоуправе могу се се обратити сви људи да би добили основне информације, помоћ, као и канцеларијама за бесплатну правну помоћ у 6 локалних заједница.
/atvbl.rs/
