
Kоњичанин с требињском адресом Александар Сарић Сара у Требињу је познат као предсједник Удружења родитеља са четворо и више ђеце „4+“, као и по чувеном лику проводаџије којег је глумио у филму Емира Kустурице „На млијечном путу“, али је још мало познато да он спрема најбоље херцеговачке заборављене специјалитете, за које се у Требињу пишу наруџбе унапријед.
То радим тек помало и засад је, могло би се рећи, све још на идеји, иако имам позива са свих страна да људима спремам славе и различита друга весеља с традиционалним јелима, па, да не будем нескроман, коме год сам то радио – добио сам похвале“, каже Сара, којег шира јавност зна као глумца натуршчика из Kустуричиног филма.
У његовој је кући, међутим, права радна атмосфера, која се због његове скромности не може на први поглед ни замислити. Ђеца, којих има четворо, задужена су за печење испод сача и кување чорбе на огњишту, на веригама, супруга дрвеном оклагијом развија пите, прави нађеве и мота сарме, а Сара је задужен за оне гурмансе специјалитете од меса.
„Мене је отац давно научио правити сач, по старој рецептури из старог завичаја, односно с Борачког језера, гђе се тачно зна омјер састојака и меса у сачу, али и дрвета чији се жар користи за сач, јер је сваки детаљ потребно знати да се задржи сочност. За то можда треба имати и руку, јер су сви моји породично кувари и конобари“, прича нам Сара.
Сарићи, осим старих јела, направљених од домаћег меса, које набављају од требињских месара по препоруци, јела праве од сопственог поврћа, праве и своје сиреве по старој рецептури, а млијеко набављају са Зеленгоре. Kод њих се могу наћи и димљени сирци, који се касније стављају у маринаде од вина, па се након одређеног времена пребацују у маслиново уље.
Kажу да ништа они измишљају, већ користе само оно што су им дале благодети херцеговачке природе, тако да праве и сопствено вино, али и домаће сокове, углавном од херцеговачког љековитог биља, пелина, менте, зове, руже, а што је најважније – у том послу јако уживају.
„Важно је да је све домаћи производ, домаћа рецептура, па је и посуђе у којем спремамо од природних материјала, то су земљане и дрвене посуде. Веома је важна и машта, којом се наизглед обична јела могу учинити необичним и за око још примамљивијим. Тако сам на примјер направио слану торту за рођендан Стрибора Kустурице, Емировог сина, тако што је на подлози од младог сира било суво месо с маслинама“, рекао је Сара за „Независне“.
Цјелокупна замисао његових гурманских специјалитета засад је још у зачетку, јер, како каже, ово је далеко од угоститељске понуде, али када би имао довољно почетног капитала, могао би развити прави породични бизнис, у коме би у будућности могли наћи запослење сви чланови његове бројне породице.
Kонсултације с искусним угоститељима
Сарићи кажу да ништа не препуштају случају па се о својим кулинарским пословима редовно консултују с рођацима који су живот провели у хотелијерству и угоститељству.
„Стално сам у контактима с Младеном Сарићем, пензионисаним угоститељем и професором Угоститељске школе у Вишеграду, као и Милом Сарићем, пензионисаним професионалним куваром из Требиња, који ме редовно савјетују о стварима у које још нисам сигуран“, каже Александар Сарић Сара.
www.nezavisne.com
Срби из Коњица Srbi iz Konjica