Home / Православље / Традиција / Васкршња посланица патријарха Иринеја (ВИДЕО)

Васкршња посланица патријарха Иринеја (ВИДЕО)

Поводом највећег хришћанског празника, Васкрса, патријарх српски Иринеј упутио је посланицу, коју преносимо у цијелости.

Ево нас, браћо и сестре и драга дјецо духовна, у торжеству и радости великог празника, Васкрса. Данас је празник Васкрсења Господа нашега Исуса Христа – радујмо се и веселимо се! Васкрс је наш највећи празник – празник побједе Живота над смрћу, Бога над сатаном, Човјека у Христу Исусу над грехом. Христос васкрсе из мртвих! Рецимо то свима и обрадујмо све и свакога, чак и оне који мрзе Њега, Васкрслог Богочовјека, и нас, Његово насљеђе овдје на земљи, и оне који не вјерују и још сумњају да је Он Искупитељ и Спаситељ свијета.

Браћо и сестре и драга дјецо духовна, суштина тајне Христова Васкрсења је у томе да је „Онај Који јесте“, истовремено Син Божји и Син човјечји, већ на Велики Петак, а коначно на дан Васкрсења, побиједио сатану и сатро његову власт и силу. Смрт и ад су поражени. Свети апостол Павле, у побједоносном заносу, пита: „Смрти, гдје ти је жалац? Аде, гдје ти је побједа?“, а свети Василије Велики, архиепископ кападокијски, наднесен над тајном Васкрса, појашњава ријечи светог апостола Павла, па каже да је Господ Исус Христос Себе дао у замјену смрти, „која је нас, продане гријеху, држала у ропству и, сишавши крстом у ад, покида окове смрти; и васкрсе у трећи дан, и свакоме отвори пут у васкрсење из мртвих. Он, Христос Господ, вели свети Василије, постаде Првина умрлих, Прворођени из мртвих, да би Он био све и сва, првенствујући у свему“.

Дивећи се чудесном Васкрсењу из гроба, црквени пјесник пјева: „Господе, како си се родио од Пресвете Дјеве и како си васкрсао из гроба, не знамо, али Те славимо као Спаситеља и Искупитеља.“ Славећи са њим Васкрсење Христово, и ми се дивимо пред овом великом тајном и пјевамо: „Христос васкрсе из мртвих! Смрћу смрт побиједи и онима који бијаху у гробовима живот дарова!“ Попут синова Израиљевих, који прешавши Црвено море узнесоше благодарења и хвале Богу и ми, браћо и сестре и драга дјецо духовна, прошавши кроз тугу и жалост Великог Петка и Велике Суботе и нашавши се у радости Васкрсења, принесимо хвалу Богу и узвикнимо: слава Ти, Господе, Спаситељу и Избавитељу наш, што нас избави из власти гријеха, смрти и ђавола!

На истини Васкрслога Христа, Који се јавио женама мироносицама, апостолима и другима, ми стојимо и јесмо! Васкрсли Господ Исус Христос је непоколебиви Темељ не само наше вјере и наше Цркве већ и свеукупног нашег постојања и свега што јесте. „Ако Христос не васкрсе, онда је узалудна вјера наша, узалудно је надање наше, још смо под гријехом!“, каже свети апостол Павле. У Васкрсењу је смисао свега што постоји, а без Васкрсења све, па и сам живот, јесте бесмислен. У Васкрсењу Господа Исуса Христа открива се тајна Оваплоћења Бога Логоса, односно Његовог рођења у Витлејему и Његовог страдања као Јагњета Божјег у Јерусалиму, као и свега онога што се десило не само у Јерусалиму и Јудеји већ и у цјелокупној историји свијета.

У свјетлости Христовог Васкрсења, браћо и сестре, и ми, христоносни српски народ, сагледавамо себе и своју историју. Ми смо крсноваскрни народ. Са Христом страдамо и са Њим саваскрсавамо. Сва наша историја је крстоносна и христоваскрсна, смјештена између Голготе и Васкрсења. Прошле године смо славили велики јубилеј, Осамсто годишњицу аутокефалности наше Цркве. У том јубилеју смо сагледали сву ширину, дубину и висину нашег постојања у протеклих осам стотина година. Ове, пак, године Благости Господње славимо 100-годишњицу обновљења статуса Патријаршије наше Цркве.

 

 

 

Послије голготског страдања нашег народа и наше Цркве у 19. вијеку и у првим деценијама 20. вијека, митрополије и епархије наше Цркве, расцјепкане по територијама претходних царстава и држава, сјединиле су се у јединствену Српску Православну Цркву, чиме је обновљена наша древна Пећка Патријаршија. Био је то благослов Божји нашем народу и нашој Цркви за наше – до тада невиђено – страдање и показано трпљење. Можда га је најбоље исказао свети мученик ђакон Авакум, када је, одбијајући да се одрекне православне вјере под пријетњом мучења и ужасне смрти, ускликнуо: „Срб је Христов, радује се смрти!“ Благословио је Бог наше јединство у борби за побједу истине и правде. Благодаћу Духа Светога и снагом непоколебиве вјере, наде и љубави обновили смо Пећку Патријаршију на читавом простору на којем живе православни Срби, на радост наших предака, а на понос свих нас.

Претходно смо, драга дјецо духовна, попут древног Израиља, прошли преко голгота и страхота, преко сињих мора и морских дубина, а потом доживјели слободу и јединство. Наша голготсто-пасхална историја нам говори да никад, па ни на Велики Петак, не смијемо губити вјеру и наду у Бога. Зар 1915. година није била Велики Петак у нашој новијој историји? Зар 1916. година није била година наше Албанске Голготе? А зар 1917. година није изгледала као наше погребење и полагање у „плаве гробнице“? И гле чуда! Већ сљедећа, 1918. година, била је година наше побједе, наше слободе и нашег васкрсења, а 1920. година – година наше црквене и духовне обнове.

Сагледавајући ово чудесно дјело Божје у нашој историји, можемо са Псалмопојцем узвикнути: велики си, Господе, и чудесна су дјела Твоја, и нема те ријечи која је кадра да опјева сва чудеса Твоја! Уистину су чудесни догађаји ослобођења и уједињења нашег народа, који претходише обновљењу нашег црквеног јединства и наше Патријаршије. Све нас неумитно подсјећа на чудесно избављење синова Израиљевих из Мисира, његово лутање по Синају и улазак у Земљу Обећану. Нажалост, послије свега тога, опет смо се, својом и туђом кривицом, нашли на историјском распећу, па милошћу Божјом опет васкрсли… И тако, ето, до наших дана!

Док славимо Васкрсење Христово, сјетимо се, драга дјецо духовна, наше браће и наших сестара на нашем мученичком Косову и Метохији! Помолимо се за њих да им Господ подари снаге да својим трпљењем свих безакоња и невоља граде своје и наше спасење, да никад не изгубе вјеру у крајњу побједу Добра и да вјерују да је Господ, Бог милости и доброте, увијек са њима и са свима који иду Божјим путевима!

Исто тако, браћо и сестре, сјетимо се наше браће и наших сестара у Црној Гори који трпе велико безакоње и неправду. Безакони „закони“ укинуше истину и правду у Црној Гори. Некада поносна и дична Црна Гора, позната по чојству и јунаштву, данас покушава да нашој Цркви отме оно што је вјековима било њено, оно што је читав српски народ са својим владикама, свештенством и монаштвом градио и стварао. Светиње Црне Горе, многе од њих старије од саме Црне Горе, јесу светиње народа и у њима се поје и појаће се кроз вјекове света Литургија, молитвама светог Василија Острошког, светог Петра Цетињског, светих новомученика пострадалих од небратске руке домаћих богобораца и молитвама свих светих угодника Божјих.

Сјетимо се данас наше мученичке браће у Сирији, Ираку и широм свијета, свих који страдају због људске неправде и похлепе! Једну од најљепших и најзнаменитијих земаља свијета – Сирију – зло и насиље су скоро уништили. Помолимо се данас за све њих и за све страдалнике да их Господ избави из руку неправедних људи!

Данас се посебно сјећамо и поздравом Христос воскресе срдачно поздрављамо нашу браћу и сестре у Украјини, на челу са њиховим митрополитом Онуфријем, свим митрополитима, архиепископима и епископима, монаштвом и свештенством, који су жртве нецрквеног, несаборског и самовласног дјеловања нашег времена! Помолимо се за њих који страдају и повјеримо их Самом Васкрслом Христу Господу да их спаси и избави из руку безаконика!

Драга браћо и сестре и драга дјецо духовна,

Овогодишњи Васкрс дочекујемо и славимо у тешким условима, у невољама у каквима смо га ријетко кад у прошлости дочекивали и славили. Живимо у данима пандемије која је изненада задесила човјечанство. Читав свијет је захваћен и угрожен једним вирусом. Да ли ће горди и себични човјек данашњице извући икакав закључак из те чињенице? Или ће и даље, без покајања и без љубави, истрајавати на самоубилачком пројекту стварања свог лажног овоземаљског раја у којем нема мјеста ни за Бога ни за човјека као боголико, духовно биће?

Нашавши се у оваквим невољама, морамо учинити све да себи и другима помогнемо, да разумијемо и подржимо напоре и програме надлежних здравствених, санитарних и државних институција које улажу напоре како би нас заштитиле од заразе. Можда нам то тренутно тешко пада, али све што је на општу корист морамо прихватити и подржати, а себе и своје понашање томе подредити. Изнад свега, молимо се Господу Богу да нас избави од ове епидемије и сличних опасности! Молимо се Богу, учествујмо редовно и активно у светој Литургији, кајмо се за своје гријехе и водимо рачуна о своме здрављу и здрављу других! Ово је прилика да добро размислимо сами о себи и о читавом свијету. Гле, један вирус је уздрмао и бацио на кољена читав свијет и довео у опасност здравље и животе милиона; људи! „Смири се, горди човјече!“ – поручио је својевремено Достојевски. Његова порука је, рекли бисмо, актуелнија данас него што је била тада када је изречена.

У радости Христовог Васкрсења имамо све вас, драга дјецо духовна, вас у отаџбини и вас расијане широм свијета, у својим молитвама и очински све вас поздрављамо сверадосним поздравом:

Христос васкрсе!

 

Извор: РТРС

About admin

Check Also

Данас Благовијести

    Православна црква данас прославља празник Благовијести Пресвете Богородице, као молитвено сјећање на новозавјетни …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *