Записи из Родокраја : ПЕТАК У КОЊИЦУ

 

 

 

Пише Хаџи Ђуро Си. Куљанин

 

Коњиц је још из османлијског времена имао свој, једном у недјељи, пазарни дан. Такав је био пропис касабе! Био је то и остао пети дан у седмици, односно петак! То је, у ствари, онај дан у Коњицу када чаршија излази из своје учмалости и мртвила, и када се све промиjени и покрене, види и осјети…

 

 

Никада се коњичка чаршија не може боље показати и осликати изнутра и споља као петком! Тада се све види и чује, изнесе и покаже (баш као што се и роба показује на отвореној пијаци), што је између два петка било непримјетно или скривано.

Да није петка, многи Коњичани би мало шта разноврсног могли да виде, али и да чују о себи и о другима! У тим „смјенама“ времена, од петка до петка, многима су дани пролазили немирно и с нарочитом напетошћу – шта ће им донијети идући петак!

Иако је петак пазарни дан, многи су тог дана баш најмање пазарили! Углавном се све сводило на тражење јаких разлога да се пијаци присуствује и наредног петка! И тако укруг, од започетог а недовршеног посла, од петка до петка, сваких седам дана. А то је 52 петка у једној години и тако безброј година!

Петком би се пунила Титова улица, нарочито на потезу од „раскршћа“ па до насеља Сухи До. У њу се, још од раног јутра, стискала и гурала многобројна свјетина: брзоноги сељаци, окретне или успореног корака домаћице, самозвани трговци, прекупци и купци, просјаци и чаршијска господа, дангубе, намигуше и друга докона раја… (У другим коњичким улицама, којима нико и никада није памтио називе, нити је било тјеске и галаме, нити посебне ужурбаности пролазника. Ко би се у њима затекао тог дана, не би ни могао да помисли да је петак ако не види домаћице које се враћају с пијаце пуних цегера у рукама).

 

 

Петак је био више дан посјета, сусрета, виђења, упознавања, обиласка… него што је био пазарни! Болесни, али и здрави људи, најчешће су код доктора одлазили – петком! У Општинском суду се највише тужило и пресуђивало – петком! Кафане су се највише пуниле – петком! Многа свјетина се најчешће опијала – петком! (Чак и уклети трезвењаци би се петком заборавили и опијали се!) У кафанама се петком пекла и сркала најлошија кафа и гостило најлошије печење. Никада конобари нису били тако нељубазни и грамзиви као петком! Али и препуних џепова!

Људи су петком највише ранили и највише каснили…

Од вајкада је у Коњицу, сваког петка, било тако и толико, а понекад и више од тога!

Како тада, тако и данас, тако ће бити и идућег петка!

Вјерујте ми!