Home / ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ / Обиљежен дан страдања Срба из Kоњица

Обиљежен дан страдања Срба из Kоњица


ГАЦKО, KОЊИЦ – Срби из Kоњица, који су током протеклог рата избјегли на простор источне Херцеговине, обиљежили су у Гацку и Kоњицу Дан страдања Срба из овог херцеговачког града.

Неколицина коњичких Срба се, упркос вирусу корона, окупила у Гацку испред централног спомен-обиљежја с именима 383 српске жртве страдале на подручју Kоњица у Одбрамбено-отаџбинском рату, гђе је помен служио парох гатачки, отац Вељко Kовач.

 

Истовремено је у Kоњицу протојереј Милан Бужанин, који се недавно излијечио од ковида-19, служио молитву и одржао помен испред Цркве Светог Василија Великог, гђе је пала прва српска жртва овога краја, црквењак Ђорђо Магазин.

„Ми никад нећемо одустати од традиције да обиљежавамо Дан страдања наших сународника, па смо тако урадили и ове године, мада у много мањем броју и доста скромније него ранијих година. То је наш свети завјет који смо дали и њиховим сјенима и свим нашим потомцима“, каже предсједник Удружења Kоњичана Зоран Пологош.

Подсјетивши да је 2. мај узет као Дан страдања Kоњичана, јер је тог датума 1992. године испред Цркве Светог Василија Великог у Kоњицу убијен Ђорђо Магазин, Пологош, који је у протеклом рату остао инвалид без ноге, истакао је да су коњички Срби двоструки страдалници.

„Ми смо двоструки страдалници јер смо најприје страдали у рату – са 383 невине жртве, али и у миру, раселивши се свагђе по свијету. Само је неколицина нас остала у Херцеговини, ближе старом завичају“, истакао је Пологош.

Он напомиње да је само у Брадници, код Kоњица, убијено 88 људи, али је велики број, осим села, страдао и у коњичким логорима „Челебићи“ и „Мусала“, за шта је врло мало злочинаца процесуирано, што је и највећи жал њихових потомака и свих оних који су преживјели протекли рат.

Пологош затим с великом горчином наводи и чињеницу да су Срби херојски одбранили српске дијелове општине Kоњиц, али су Дејтонским мировним споразумом дати Федерацији БиХ, ниподаштавајући, како је рекао, све 383 српске жртве с овог простора.

„Kолико год се то тако чинило, они нису пали узалуд, јер ми који их носимо у сјећањима свједочићемо о њиховим идеалима и невиним страдањима. Они су убијани на кућним праговима само зато што су били православне вјере, па ћемо се трудити да сјећање и понос на њих пренесемо и на нашу ђецу“, каже Пологош.

Стотину тридесет шест убијених цивила и близу 250 бораца превисока је цијена коју су коњички Срби платили само због различите етничке припадности.

Од пријератних око 7.000 коњичких Срба, у овом граду данас живи око 260 до 270 углавном старијих особа, које живе махом од пензија и помоћи ђеце из иностранства, док је свега тридесетак оних који су у старосној доби до 50 година и углавном су без сталног запослења, што даје довољно јасан сигнал осталима који желе да се врате на своја огњишта да им нема повратка.
Весна Дука /www.nezavisne.com/

About admin

Check Also

Васкршња честитка Удружења Kоњичана Републике Српске

Поводом највећег хришћанског празника – Васкрса – у име Удружења Kоњичана Републике Српске и у …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *