Home / Aktuelnosti / BiH / Припадник Армије РБиХ ухапшен по списку на којем су Даворин Поповић, Ханка Палдум, Јосип Пејаковић…

Припадник Армије РБиХ ухапшен по списку на којем су Даворин Поповић, Ханка Палдум, Јосип Пејаковић…

На списку је и легендарни пјевач групе Индекси Даворин Поповић звани Пимпек. Њега Документацијски центар терети да је био „припадник ХОС-а“. Глумац Јосип Пејаковић је, наводи се у документу, био старјешина једног од спратова затвора у Сарајеву, гдје је „мучио и ликвидирао затворенике Србе“

Бивши припадник Армије РБиХ Хусеин Мујановић провест ће мјесец дана у београдском притвору, након што је ухапшен у Прибоју приликом преласка границе са Србијом. Мујановић је, према информацијама Амбасаде БиХ у Београду, ухапшен по потјерници МУП-а Републике Србије због наводних ратних злочина почињених над цивилним становништвом на подручју Храснице и Соколовић Колоније крај Сарајева.

Иако је у ближој прошлости неријетко прелазио границу са Србијом те боравио на територији сусједне државе, тамошња полиција га је у понедјељак лишила слободе. Када су у питању наводни злочини који му се стављају на терет, србијански медији преносе како је Мујановић био „заповједник ратног логора у Храсници“, преноси Фактор.

Оно што је познато од раније јесте да Мујановића за ратне злочине терети Документацијски центар Републике Српске (РС) за истраживање ратних злочина. Та је институција 6. аугуста 2001. године објавила документ „Преглед наредбодаваца и извршилаца злочина у логорима и затворима за Србе у бившој БиХ у периоду 1992. – 1996. године“, на којем се налазе имена 941 особе, међу којима је и Мујановић.

О обиму и вјеродостојности документације на основу које га терете довољно говори опис „кривичног дјела“ крај његовог имена и основних података.

– Пријавио се у СУП Илиџа 12.11.1991. године са сталним мјестом боравка у Сарајеву, Опћина Илиџа, Храсница – наводи се у документу Документацијског центра.

Та је институција основана 1999. године с циљем прикупљања података о злочинима против човјечности и међународног права за вријеме ратова на подручју бивше Југославије. Коначни списак је настао, појаснио је некадашњи директор Документацијског центра Пејо Ђурашиновић, на основу прикупљања и обраде података за 3.170 лица која су, како је казао, починили злочине над Србима током рата у БиХ. Списак је, додаје, утемељен на подигнутим кривичним пријавама које су прослијеђене надлежним судовима и тужилаштвима у више градова у РС-у.

Оно што је нарочито индикативно јесте Ђурашиновићева потврда да се Документациони центар при изради списка користио превасходно грађом коју је прикупио Савезни комитет за прикупљање података о извршеним злочинима против човјечности и међународног права у Београду. Та је институција основана још за вријеме власти Слободана Милошевића, а њом је руководио доктор Зоран Станковић, свједок одбране Радована Караџића и Војислава Шешеља.

А на списку насталом на основу података институције коју је основао Слободан Милошевић се, поред Мујановића, је још 940 имена. О озбиљности приступа истраживању наводних ратних злочина, на основу којег је списак настао, говори његов садржај.

Тако се, под редним бројем 687. на њему налази и позната пјевачица Ханка Палдум. За њу се наводи да је била чланица Зелених беретки те да је узимала таоце и учествовала у стварању логора у Основној школи „Слободан Вуковић“. У том је логору, додаје, се, учествовала у мучењу жена.

На списку је и легендарни пјевач групе Индеxи Даворин Поповић звани Пимпек. Њега Документацијски центар терети да је био „припадник ХОС-а“. Глумац Јосип Пејаковић је, наводи се у документу, био старјешина једног од спратова затвора у Сарајеву, гдје је „мучио и ликвидирао затворенике Србе“.

На списку се налази и први предсједник РБиХ Алија Изетбеговић, којем на терет стављају наређивање и подстрекивање ратних злочина. Међу данас активним политичким званичницима који се налазе на списку су и актуелни начелник Опћине Центар Неџад Ајнаџић, заступник у Скупштини Кантона Сарајево Фикрет Превљак, некадашњи градоначелник Мостара Сафет Оручевић те предсједник ПДА Мирсад Кукић.

Имена познатих личности са списка не говоре о његовој озбиљности колико остали садржај. Иако се на списку налази 941. име, много њих се понавља у неколико наврата. Тако се, примјера ради, Делић Хазим понавља у три наврата у својству заповједника логора, баш као и Мато Јозић из Брчког те Иван Кришто из Дувна. Некадашњи боксер Менсур Пељто је заузео два мјеста, као и Фикрет Превљак те десетине особа чија се имена, пребивалишта и функције понављају. На списку су Аднан Ахмић звани Пинђо, Алија Ахмић звани Пинђо и Сулејман Ахмић звани…погађате – Пинђо.

Уколико „Бајро, возач Центротекса“ буде прелазио границу са Србијом, нека очекује хапшење јер се управо ово име налази на 46. мјесту списка.

– Браћа Јука, или Ука, по националности Шиптари – садржај је документован под редним бројем 106. Њихој комшија са списка је и „Ћамил, стражар“ на 150. мјесту те „Ћибо из Коњица, који је замијенио Зилића на дужности управника логора у спортској дворани Мусала“ на 155. мјесту. На опрезу због могућности хапшења у Србији треба бити и особа са 177. мјеста на списку, а то је „Дедић, муслиман“ и „Хецо, непознато име, муслиман“ (318.) те „Дино из Сарајева, бивши селектор боб репрезентације“. „Хоџић из околине Бихаћа“ је на 325. мјесту, а на 376. је „Јасмина, муслиманка из Сарајева“. „Миралем звани Минерални“ се терети за „пребијање затвореника“ у Тарчину, али се за њега наводи да је „касније погинуо“.

На листи осумњичених ратних злочинаца се на 29. мјесту налазе „Арапи и други муслимани“. Ту су и цијеле институције, попут Окружног војног суда у Сарајеву (661.), Окружног војног тужилаштва у Сарајеву (662.) те „органи војног правосуђа Сарајево“ на 674. мјесту листе. Наведене су и цијеле војне формације, попут „брчанских бригада ХВО-а“.

Мујановићу се на терет ставља руковођење логором у Храсници, који, према подацима свих релевантних институција, није ни постојао. Међутим, за раније споменути Савезни комитет за прикупљање података о извршеним злочинима против човјечности и међународног права у Београду постојао је, и то више њих на подручју Храснице,. У њиховом документу “ Списак логора за Србе на територији бивше СФРЈ“ налази се чак 536 логора на територију БиХ у којима су задржавани, мучени и убијани припадници српског народа. Само у Сарајеву их је, тврде, било више од 120, а списак тих логора можете прочитати у приложеној галерији.

Према овом документу, у Сарајеву се налазио и незанемарив број „приватних логора“ те угоститељских објеката и школа које су, тврде у Београду, служиле за затварање српских цивила.

 

 

 

 

 

Faktor, DEPO PORTAL, BLIN MAGAZIN/az

About admin

Check Also

Задужбина Аниса Косовца стријељаним дјечацима Петру и Павлу: “Ово је дуг мом народу”

Босански, бошњачки, српски, хрватски, православни, католички, муслимански најважније су ријечи -префикси у језику бх. грађана. …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *