Home / Православље / Сви Божићни обичаји имају своју символику

Сви Божићни обичаји имају своју символику

 

Туцин дан је два дана пред Божић . Тога дана се за Божић коље и реди печеница. Некад се печеница на овај дан „тукла“у чеони део крупицом соли, доцније се то чинило ушицама секире, па се тек онда ошамућено прасе (или јагње) клало и редило. Отуда назив Туциндан. На ражањ постављена печеница успрема се и чека сутрашњи Бадњи дан, када се пече. (У ово најновије време оскудице, свако би требао да неизоставно уштеди и себи приушти бар један батчић пилећи, како би се омрсио на Божић.)
БАДЊИ ДАН
Дан уочи Божића зове се Бадњи дан. Назив је добио по томе што се тога дана сече бадњак.
Рано ујутру пуца се из прангија и пушака и домаћин, поневши са собом мало вина и пшенице, са сином или унуком одлази у шуму по бадњак. Бадњак је обавезно церово или храстово дрво (може то да буде и само грана), Кад одабере дрво домаћин се окрене истоку, три пута прекрсти и помоли Богу, помињући у молитви Крсну славу и сутрашњи Празник. Затим полије бадњак вином и поспе житом, те узме секиру у руке и сече бадњак. Бадњак се најпре засече с источне стране укосо и извади ивер, који се носи и ставља у млекару на карлице да кајмак буде дебео као ивер. Пожељно је да се бадњак одсече са три ударца секиром, а ако се не успе тако одсећи онда се доврши ломљењем тј. увртањем (сукањем). Онда се бадњак донесе кући и усправи уз кућу поред улазних врата, где стоји до увече.
Бадњак символично представља оно дрво које су пастири донели и које је Јосиф заложио у пећини када се Христос родио. Бадњак наговештава и дрво Крста Господњег.
После доношења бадњака домаћин ложи ватру и приставља печеницу, а домаћица у кући припрема посну храну за Бадње вече, и мрсну храну за трпезу на Божић. Кад буде печеница готова домаћин је прислања уз бадњак, уз то принесе у гуњу, чаршафу или столњаку сламу, и све то стоји на довратку до мрака.
БАДЊЕ ВЕЧЕ
ПЕЧЕНИЦА. Увече домаћин са сином или унуком уноси у кућу најпре печеницу и ступајући десном ногом преко прага поздравља са: ДОБРО ВЕЧЕ! ЧЕСТИТО ВАМ БАДЊЕ ВЕЧЕ! Домаћица са осталом чељади посипајући печеницу и домаћина пшеницом одпоздравља са: ДОБРО ВЕЧЕ! ЧЕСТИТИ ВИ И ВАША ПЕЧЕНИЦА! Печеница се одтавља у собу где ће бити Божићна трпеза и наслања се на источни зид недалеко од икона и кандила.
БАДЊАК. После печенице у кућу се уносе три парчета Бадњака одсечена с дебљег краја тако да могу стати у шпорет или пећ. При уносу понављају се речи и радња као и код уноса печенице. Та три парчета од бадњака се стављају поред шпорета или пећи и одмах се заложи једно парче. Друго парче се ложи у поноћ, а ујутру кад дође положајник он заложи преостало треће парче бадњака, преко кога ће после благосиљати.
СЛАМА. На послетку се уноси и слама. Поступак је истоветан са уносом печенице и бадњака. Слама се посипа по целој кући, а тамо где ће се обавити посна вечера оставља се мало више сламе у коју домаћица ставља поклончиће и играчкице. Домаћин тада узима четири ораха и ставља их крстообразно на четири стране почев од истока. Деца онда траже по слами поклончиће пијучући: ПИЈУ, ПИЈУ, ПИЈУ…, а домаћица квоцајући као квочка: КВО, КВО, КВО, подстиче их бацајући у сламу увијене бонбоне, а може и метални новац.
Слама символизује ону сламу у пећини на којој се Христос родио.
ПОСНА ВЕЧЕРА
Пошто су обављене све ове радње укућани сви заједно стану на молитву пре иконе и упаљено кандило које домаћин окади, па онда окади и чељад, постављену посну вечеру и целу кућу. Затим сви отпевају: Тропар гл.4. РОЖДЕСТВО ТВОЈЕ, ХРИСТЕ БОЖЕ НАШ, ВОЗСИЈА МИРОВИ СВЈЕТ РАЗУМА, В НЕМ БО ЗВЈЕЗДАМ СЛУЖАШЧИ ЗВЈЕЗДОЈУ УЧАХУСЈА, ТЕБЈЕ КЛАЊАТИСЈА СОЛНЦУ ПРАВДИ, И ТЕБЕ ВЈЕДЈЕТИ С ВИСОТИ ВОСТОКА. ГОСПОДИ, СЛАВА ТЕБЈЕ. По том честитају једни другима Бадње вече и Празник, те напослетку седају за трпезу (софру) која је посна и постављена на слами, или изнад сламе (ако је у питању сто).
БОЖИЋЊЕ ЈУТРО
ПРИЧЕСТ. На Божић ујутру сви укућани поране, свечано се обуку и онако ваљано припремљени постом и молитвом иду у цркву где се пре службе Божије исповеде и на служби причесте. (Треба водити рачуна да се не причесте код свештенослужизеља јеретика („Екуменизам је свејерес“- Св.ава Јустун) јер је „њихова причест –отров!“) По повратку из цркве сви се међусобно ишљубе у образ – тј. МИРБОЖЕ СЕ уз речи: МИР БОЖЈИ (пољубац), ХРИСТОС СЕ РОДИ (пољубац, ВАИСТИНУ СЕ РОДИ (пољубац)
ЧЕСНИЦА. Домаћица најпре устаје, јер она меси чесницу – мрсну погачу у коју умеси новчић, неколико зрна пасуља, кукуруза и пшенице. Пре но што стави чесницу да се пече домаћица избоде чесницу одозго гранчицом бадњака. Чесница је уствари Божићни Колач који се окреће као и Славски колач, окади се, отпева тропар Рождеству и прелије се вином. Дакле, помоливши се и окадивши чељад и целу кућу домаћин изломи чесницу на онолико делова колико има укућана и седа се за мрсну трпезу, уз Божићни поздрав: ХРИСТОС СЕ РОДИ и отпоздрав ВАИСТИНУ СЕ РОДИ! . У који год дан падне Божић трпеза је увек мрсна. Коме се заломи новчић каже се да ће бити срећан те године. Обичај је да се на Божић (први дан) не иде у госте да би цела породица била на окупу и у радраганости сви прославили РОЖДЕСТВО ХРИСТОВО.
ПОЛОЖАЈНИК. Положајник је пријатељ куће који се поштују попут кума. Када положајник дође, песле уобичајеног Божићњег поздрава, он заложи треће парче бадњака, приседне (да не би чељад скитала) и кад се наложени део бадњака разгори положајник гранчицом бадњака џара ватру и благосиљакућу и укућане, молећи се Богомладенцу Христу за здравље и спасење, за благостање и берићет, говорећи бројалицу: Кол`ко варница, толико овчица…итд. Затим се положајник поасти ручком и дарива пригодним поклоном (кошуља, вунене чарапе, рукавице, шал, капа…). Положајник представља оне мудраце са истока, који су овођени звездом дошли с даровима да се поклоне и даривају Богомладенца Христа.
ХРИСТОС СЕ РОДИ! – ВАИСТИНУ ХРИСТОС СЕ РОДИ!
ВАЖНА НАПОМЕНА:
1. Божићним поздравом и отпоздравом се служимо све до Богојављења.
2. Кад се од бадњака одсеку три парчета остатак бадњака се стави под стреху и тако закити кућа.
3. Ко нема шпорет нити пећ у стан уноси само тању гранчицу која се спаљује у рерни електричног шпорета. Једна се пак гранчица бадњака веже заједно са сламом и закити се тераса…
4. Слама се не скупља по кући за време три дана Божића већ се скупи у џак или јастучницу тек четрвти дан и чува се у неком ћошку све до Нове године када се ујутру рано износи из куће и њоме заките воћке.

 

About admin

Check Also

ВИДОВДАН: СИМБОЛ СВЕСНЕ ЖРТВЕ, ОТПОРА, ОПСТАНКА И НАДЕ

  ВИДОВДАН је, несумњиво, један од најзначајнијих верских и државних празника у Срба. Не случајно, …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *