Брадина постаје место ходочашћа

 

ИАКО су се и овог маја у Брадини код Споменика брадинским жртвама рата, сузе туге и подсећања сливале низ изборана и остарела лица мајки, сестара, очева, браће, рођака и комшија, једна посета обележавању 27-годишњице страдања 48 српских цивила у овом селу 1992. године даје наду да ће убијени мештани и њихови сународници из околних села коначно наћи мир.

За очекивање и наду побринуо се угледни коњички хирург др Сеад Бутуровић, који је заједно са својим сином Сеаном, адвокатом из Коњица, дошао да ода дужну пошту и овог маја настрадалим становницима Брадине, села на северној капији Херцеговине.

– Надам се и верујем да ће др Бутуровић овим надасве племенитим и дубоко људским потезом помоћи да бар донекле зацеле ране овим несрећним људима. Потпуно је јасно да треба још много сличних потеза да се повуче са свих страна – прича нам Никола Глигоревић, који сваке године долази на помен у родно село из Чикага.

Ништа у овом доласку не би било необично да су нека друга времена и друге прилике. Али, ако се узме у обзир породична трагедија коју је у рату преживео др Бутуровић, овај његов људски чин има једну другу, невероватну димензију. Наиме, на Борачком језеру у лето 1992. неки нељуди из српског народа убили су докторову мајку Хасну и сестру Васвију.

– На долазак у Брадину нагнао ме је људски порив да са својим бившим комшијама, пријатељима и познаницима поделим њихову и своју бол због онога што смо преживели у тим несрећним временима. И позив неких драгих људи… Поносан сам што сам и у рату био човек и хуманиста, који није делио људе према националној припадности. Као Бошњак и као Босанац показао сам да је могућ заједнички живот у овој лепој држави. Не треба нико споља да нам кроји будућност. Само нам недостаје више солидарности и разумевања – сматра др Бутуровић.

 

 

 

Да је Брадина место злочина и синоним свеопште људске потребе да се дође и поклони невино настрадалим цивилима, подсећа и Милан Бужанин, први послератни свештеник у коњичкој парохији.

– Католички парох, фра Дарко Дрљо долазио је неколико пута у Брадину. Сећам се, једном се наслонио на споменик и сузних очију ми рекао: „Оче Милане, ово је споменик и мојим брату, оцу, стрицу, који су такође убијени у овом рату у Трусини (место такође у општини Коњиц). Сви смо ми жртве једног несрећног времена“, говорио ми је фра Дрљо – сећа се прота Бужанин.

Због тог чина, посета Брадини има и све одлике ходочашћа…

Нажалост, данас у Брадини, од скоро 700 Срба, колико их је до ратних дана 1992. године било у овом селу, живи двоје старијих особа: Мирко Мркајић и Милка Бјелоглав. У претходнe 22 године обновљено је тек пет кућа. Предратни становници Брадине данас живе на свим континентима. Без наде да ће се икада вратити.

Споменик српским цивилима у Брадини

БРАТ ДО БРАТА

МЕЂУ 48 цивила, убијени су и браћа Слободан (36) и Велимир Живак (31), Раденко (32) и Перо (28) Куљанин, Миленко (25) и Гојко (30) Куљанин, Драган (31) и Васо (35) Вујичић, Јово (68) и Тодор Жужа (66), Илија (59) и Раде (56) Мркајић.

 

 

ЗЛОЧИН ЈОШ ЧЕКА ПРАВДУ

ЗЛОЧИН који је почињен у овом селу, које је најпре опљачкано и онда до темеља разрушено, још није добио судски епилог. Пред Судом БиХ води се процес против 14 особа бошњачке и хрватске националности из Коњица оптужених да су наредбодавци и извршиоци злочина над српским цивилима на подручју ове севернохерцеговачке општине.

 

М. ДРАГАНИЋ

 

www.novosti.rs