Велибор Мркајић (32) због последица церебралне парализе до своје тринаесте године био је везан за инвалидска колица, а уз, како каже, медицинску и Божју помоћ – стао је на ноге. Од свог рођења зна само за борбу, а тако је и данас.
Велибора већина Требињаца зна као ведрог и љубазног младића, а иако га живот није мазио осмех не скида са лица. Након 13 година устао је из инвалидских колица и од тада па до данас време користи за рад.
– Борба је почела од 1987, када сам се родио, све до 2000. године. Имао сам пет операција, био сам инвалид три године, али моја борба, операције и Божја помоћ помогли су да станем на ноге и да данас могу да радим – рекао је Мркајић.
ЗА Велибора нема тешког посла. Већ годину дана скупља лименке и ручно их пресује.
– Овај посао јесте мало напоран, али не одустајем. Почео сам пре годину дана, чисто да не губим време. Нема неке зараде, али не могу да ништа не радим и да не зарађујем колико-толико – додаје Мркајић.
Једина жеља му је да се осамостали, зашта је потребан сигуран посао.
– Надам се да ће се и то десити. Не тражим велику плату, само да имам за себе, да не тражим од родитеља – нагласио је Велибор.
СТАТИРАО У ДВА ФИЛМА
Статирао је у филмовима који су снимани у Требињу, најпре у „Круговима“, а затим и „На млијечном путу“.
/ www.novosti.rs /