Завршни одломак из романа КАМЕНИ МОСТУ КОЊИЦУ

 

 

И тако…

Камени мост је враћен из предања и легенди у данашњу стварност. Послије 327 година, поново стао на својих пет чврстих ослонаца, васколик, у оној величини, сјају и изгледу, чијих шест лукова, као велике камене аркаде над ријеком, својом лучном линијом изнова плијене погледе пролазника, ма откуд долазили, или ма како се они називали.

 

 

Он није ушао само у свијест Коњичана. Чим је доспио у предање, ушао је и у много шире народно памћење по свом сопственом значењу, и то од тренутка када је по нечијој вољи одобрен да се гради ту гдје је и саграђен па, ево, до дана данашњега… Дуго је од Коњичана називан Стари мост (чак и сада!), иако камен, и кад стари, опет остаје камен. Додуше, није ни нови, јер стоји на првобитним темељима који имају историјску прошлост која га чини јединственим. Камени, или Стари, свеједно, као такав, опет је постао синоним за град Коњиц, на ријеци Неретви, као што је био до прије 64 године. У ствари, његова љепота и није престајала. Само је закратко склоњена, да би сада, поново, бљеснула живље, јаче и сигурније, у окружењу које му је потпуно наклоњено, и које се напаја сладуњавом историјом из прошлости Каменог моста!

 

 

Уистину, морамо признати, да је прошлост Каменог моста била скоро заувијек изгубљена. Историчари су покушавали да докуче његову старост и све што је пратило његову градњу да би нам, колико-толико, приближили оне интересантне појединости које овакве грађевине сигурно имају. Нимало, или сасвим мало су успјели! Поновном градњом Каменог моста враћена је само његова слика. Али ни то не задовољава укус и радозналост свјетине. Тек овом књигом, коју сте управо прочитали, слика је употпуњена и оним детаљима који се голим оком не могу видјети, само се срцем осјећају. Тако је слика Каменог моста постала потпунија пред нашим очима, а садржајнија и милија у нашим мислима!

 

У Београду,  9. маја 2020. године