Ратко Младић, од Калиновика до Хага

Ратко Младић је рођен 1943. године у селу Божановићи код Калиновика, у Босни и Херцеговини.

Војну академију завршио је у Београду, а службовао је у Македонији и Приштини.

Младић је 1991. године био помоћник команданта приштинског корпуса на Косову и Метохији, а крајем јуна премештен је у Книн као командант 9. корпуса ЈНА.

Априла 1992, ванредно је унапређен у чин генерал-потпуковника, а већ наредног дана постављен је за начелника штаба и уједно заменика команданта у команди Друге војне области ЈНА у Сарајеву. На ту дужност ступио је 10. маја 1992. године.

Младић је, 12. маја 1992. године, одлуком Народне скупштине Српске Републике у Бањалуци, а на предлог Радована Караџића, постављен за команданта Главног штаба Војске Републике Српске и на том положају је остао до 1996. године. Редовно је унапређен у чин генерал-пуковника 24. јуна 1994.

Према оптужници Хашког трибунала из 1995. године, Младић је „оптужен за ратне злочине, који укључују геноцид, саучесништво у геноциду, злочин против човечности и кршење обичаја ратовања“.

Новембра 1996. године, указом тадашње председнице Републике Српске Биљане Плавшић, генерал Ратко Младић смењен је са места команданта Главног штаба ВРС и није именован за начелника Генералштаба, под притиском међународне заједнице и Хашког трибунала.

Званично, његова војна каријера у ВРС завршава се половином 1997. године, док незванично официр ВРС остаје све до пензионисања, 7. марта 2002, када указом председника Републике Српске „престаје професионална војна служба генерал-пуковника Ратка Младића.“

Међутим, генерал Младић је, како се наводило, имао статус активног војног лица и у СРЈ, све док указом председника СРЈ Војислава Коштунице није пензионисан 28. фебруара 2001. године.

Пензију је уредно примао до новембра 2005, када му је, под притиском западних земаља и све учесталијих захтева Хашког трибунала за изручењем, она укинута.

Сва непокретна имовина замрзнута му је ступањем на снагу Закона о замрзавању имовине хашким бегунцима, усвојеног у парламенту Србије и Црне Горе, 7. априла 2006. године.

Хашка оптужница

Прва оптужница против Ратка Младића (и Радована Караџића) потврђена је 25. јула 1995. и теретила га је за „геноцид и друге злочине почињене над цивилима широм територије Босне и Херцеговине“.

Друга оптужница је потврђена у новембру 1995. и односила се на догађаје у Сребреници из јула 1995. године.

Измењена оптужница (ИТ-95-5/18-И) против Ратка Младића потврђена је у октобру 2002.

У мају 2010. године, Тужилаштво Хашког трибунала је опет поднело предлог измењене оптужнице против Младића, којом су му на терет стављени „геноцид, злочини против човечности над несрбима и кршења закона и обичаја рата током сукоба у БиХ 1992-1995“.

Као и у случају тадашњег председника РС Радована Караџића, измењена оптужница против Младића била је усредсређена на етничко чишћење Муслимана и Хрвата широм БиХ; кампању терора артиљеријским нападима на цивиле током опсаде Сарајева у истом периоду; убиство над око 7.000 Муслимана у Сребреници у јулу 1995. и над несрбима у још седам општина у БиХ и узимање међународних талаца у мају те године.

Петнаест година у бекству

У лето 1996. године, Претресно веће МКСЈ издало је налог за хапшење ратног команданта Војске Републике Српске.

Од краја те године Ратко Младић је у бекству. У наредних петнаест година, било је више покушаја хапшења, али сви су завршени безуспешно. Виђан је наводно на Романији, у Хан Пијеску, Београду…

Као могућа скровишта помињале су се разне касарне и војни објекти.

У међувремену, многе локације су идентификоване као потенцијална скровишта, а званично траг Младићу се губи крајем 2005. године.

Готово сви светски и домаћи медији су 21. фебруара 2006. објавили вест да је Ратко Младић лоциран и ухапшен, па чак и пребачен у Хаг.

Канцеларија Владе Србије за сарадњу са медијима саопштила је да та информација није тачна.

Током 2006. године, организованом полицијском рацијом разбијена је дугогодишња Младићева мрежа јатака, а један број људи завршио је у затвору. Њима је септембра 2006. године пред Другим општинским судом у Београду почело суђење за кривично дело помоћи учиниоцу после извршеног кривичног дела.

Уследиле су године потраге и лажних информација о његовом кретању.

Хапшење у Лазареву код Зрењанина

Ратко Младић је ухапшен 26. маја 2011. године у селу Лазарево код Зрењанина.

Наредних пет дана делило је Ратка Младића од изручења Хагу.

Прво појављивање у судници – кратко салутирање, одбијање да саслуша оптужницу, а потом молба да због здравственог стања Веће буде стрпљиво с њим.

„Ја сам генерал Ратко Младић. Ја сам се родио на чисти понедељак 1943. године“, истакао је тада Ратко Младић.

У мају 2012. године почело је суђење Младићу, а захтев одбране да се ослободи кривице и пусти на слободу је одбијен.

Током четири године суђења саслушано је готово 600 сведока и изнето 10.000 доказних предмета.

Хашка пресуда – доживотни затвор

Првостепена пресуда донета је у новембру 2017. године, а Младић је удаљен из суднице због коментарисања поступка. „Све је ово чиста лаж“, изјавио је тада Младић.

Пресуда је изречена после дуже паузе током које је Младићу позлило.

„Судско веће осуђује Ратка Младића на доживотну казну затвора“, прочитао је судија Алфонс Ори.

Ратко Младић је правоснажно осуђен на доживотну казну затвора у јуну 2022. године.

Осуђен је јер је „значајно допринео извршењу геноцида у Сребреници и других ратних злочина почињених на територији Босне и Херцеговине“, написано је у пресуди Хашког трибунала.

Ослобођен је такве оптужбе у шест општина – Фочи, Kључу, Kотор Вароши, Приједору, Санском Мосту, Власеници.

Ратко Младић је преминуо у четвртак, 27. августа у 84. години у притворској јединици у Хагу.