Пише: Хаџи Ђуро Си. Куљанин Када би причо, чуо би се на пушкомет. Када би ишао, био је брз као вјетар. Када је радио, радио би за тројицу! А када би јео, појео би за двојицу! Висок и кошћат, прав и допадљив! Бркова невеликих а чекињастих, да …
Read More »ВЈЕЧНИ ЧУВАРИ НАШЕГ РОДОКРАЈА
Пише: Хаџи Ђуро Си. Куљанин Поштовани правовјерни Коњичани, Прије мјесец дана објавио сам на овој електронској бјелини циркуларно писмо да радим на пројекту „ВЈЕЧНА ПРЕБИВАЛИШТА – Српска гробља на подручју Коњица“. Од Вас сам тражио, ако сте у могућности, да ми доставите што више података о српским …
Read More »Записи из Родокраја : ШАМАР
Пише: Хаџи Ђуро Си. Куљанин У општем метежу и студентском насрнућу, за вријеме демонстрација 27. марта 1941. године у Београду, Лазар И. Куљанин, жандарм, људина као од брда одваљена, својски је ошамарио једног студента који је пао на нос на београдску калдрму! Тада није могао ни слутити …
Read More »Записи из Родoкраја: ПТИЦЕ КАО БОЖЈИ ЗНАК
Пише: Хаџи Ђуро Си. Куљанин Када смо у мају 2018. године, постављали црквено звоно на гробљанску капелу у селу Загорице код Коњица на сјеверу Херцеговине, десио се необичан догађај. Нас неколицина, који смо постављали звоно на звоник капеле, остали смо збуњени, зачуђени и, чак, помало уплашени од …
Read More »ЗАПИСИ ИЗ РОДОКРАЈА: ДОМИШЉАТИ ЈОВАН БАБИЋ
Пише: Хаџи Ђуро Си. Куљанин Говорити, или писати, нешто о роду Бабића из села Врдоља код Коњица, био би највећи гријех не поменути Јована Бабића. Нажалост, није нам познато када је рођен и колико је година поживио овај надасве интересантан човјек који је још за живота, помен о …
Read More »ЗАВИЧАЈ
Завичај је наша Земља из које смо сви постали, земља по којој смо проходали и по којој смо ходили… Живјели на њој и у њу се, по библијској ријечи, враћали као „земља земљи!“ Пише: Хаџи Ђуро Си. Куљанин Шта је Завичај? Адреса? Држава, Град, Улица? Село? …
Read More »Воја Кешић, бијељанска српска хероина
Мој повратак у родно село Бијела, прије 24 године, не само да је изненадио Србе, моје земљаке, већ и оно муслиманско и хртваско становништво које сам тамо затекла. Гледали су ме помало чудно и скептично. Чинило ми се, да у њиховим очима постоји више неког недефинисаног страха због мог ранијег …
Read More »ЛАМЕНТ НАД ГРАДОМ КОЈЕГ ИМА И НЕМА
Још увијек су – мој Коњицу, граду на раскршћу два водотока, црноморском и јадранском, и на раскрсници двије културе, Источне и Западне – у мом сјећању, баш као и у народном, утиснута ћирилична слова на мермерним плочама оних херојских српских имена којима си се и Ти поносио и стасао …
Read More »Завршни одломак из романа КАМЕНИ МОСТУ КОЊИЦУ
И тако… Камени мост је враћен из предања и легенди у данашњу стварност. Послије 327 година, поново стао на својих пет чврстих ослонаца, васколик, у оној величини, сјају и изгледу, чијих шест лукова, као велике камене аркаде над ријеком, својом лучном линијом изнова плијене погледе пролазника, ма откуд …
Read More »Мојим земљацима у туђини
Мојим земљацима у туђини ОВДЈЕ И ТАМО Пише: Хаџи Ђуро Си. Куљанин За нас Херцеговце је и без ратова, буна и прогона, увијек постојало Овдје и Тамо! Стално смо одлазили некуда Тамо, у туђинство, али на срећу, и Овдје нас је, у отечеству, остајало за нови расад. …
Read More »
Срби из Коњица Srbi iz Konjica