Tag Archives: хаџи Ђуро Си. Куљанин

      Пише: Хаџи Ђуро Си. Куљанин Када би причо, чуо би се на пушкомет. Када би ишао, био је брз као вјетар. Када је радио, радио би за тројицу! А када би јео, појео би за двојицу! Висок и кошћат, прав и допадљив! Бркова невеликих а чекињастих, да …

    Пише: Хаџи Ђуро Си. Куљанин   Поштовани правовјерни Коњичани, Прије мјесец дана објавио сам на овој електронској бјелини циркуларно писмо да радим на пројекту „ВЈЕЧНА ПРЕБИВАЛИШТА – Српска гробља на подручју Коњица“. Од Вас сам тражио, ако сте у могућности, да ми доставите што више података о српским …

    Пише: Хаџи Ђуро Си. Куљанин   У општем метежу и студентском насрнућу, за вријеме демонстрација 27. марта 1941. године у Београду, Лазар И. Куљанин, жандарм, људина као од брда одваљена, својски је ошамарио једног студента који је пао на нос на београдску калдрму! Тада није могао ни слутити …

    Пише: Хаџи Ђуро Си. Куљанин   Када смо у мају 2018. године, постављали црквено звоно на гробљанску капелу у селу Загорице код Коњица на сјеверу Херцеговине,  десио се необичан догађај. Нас неколицина, који смо постављали звоно на звоник капеле, остали смо збуњени, зачуђени и, чак, помало уплашени од …

  Пише: Хаџи Ђуро Си. Куљанин   Говорити, или писати, нешто о роду Бабића из села Врдоља код Коњица, био би највећи гријех не поменути Јована Бабића. Нажалост, није нам познато када је рођен и колико је година поживио овај надасве интересантан човјек који је још за живота, помен о …

  Завичај је наша Земља из које смо сви постали, земља по којој смо проходали и по којој смо ходили… Живјели на њој и у њу се, по библијској ријечи, враћали као „земља земљи!“     Пише: Хаџи Ђуро Си. Куљанин   Шта је Завичај? Адреса? Држава, Град, Улица? Село? …

  Пише: Хаџи Ђуро Си. Куљанин   У недјељу, 26. маја 2024. године, на гробљу у селу Загорице код Коњица на сјеверу Херцеговине, одржана је Света литургија. То је петнести пут послије потоњег рата у Босни и Херцеговини да се у овом селу звучног имена, сваке задње недјеље у мјесецу …

Мој повратак у родно село Бијела, прије 24 године, не само да је изненадио Србе, моје земљаке, већ и оно муслиманско и хртваско становништво које сам тамо затекла. Гледали су ме помало чудно и скептично. Чинило ми се, да у њиховим очима постоји више неког недефинисаног страха због мог ранијег …

  Још увијек су – мој Коњицу, граду на раскршћу два водотока, црноморском и јадранском, и на раскрсници двије културе, Источне и Западне – у мом сјећању, баш као и у народном, утиснута ћирилична слова на мермерним плочама оних херојских српских имена којима си се и Ти поносио и стасао …

    И тако… Камени мост је враћен из предања и легенди у данашњу стварност. Послије 327 година, поново стао на својих пет чврстих ослонаца, васколик, у оној величини, сјају и изгледу, чијих шест лукова, као велике камене аркаде над ријеком, својом лучном линијом изнова плијене погледе пролазника, ма откуд …