Срби из Коњица Srbi iz Konjica
Пише: Хаџи Ђуро Си. Куљанин
Када разговарате са
Драгутином-Драгом Шиниковићем, о било којој животној теми, стичете утисак да листате живу енциклопедију у којој су догађаји поредани оним редом који најјасније и најбоље осликавају смисао написаног, али и проживљеног. Лагано, неусиљено, пластично, без икакве журбе, али и без застајкивања у говору, са интонацијом гласа као да чита из отворене књиге, прича Драго о свом дугом животу, о догађајима који су испињавали његов живот на Борцима код Коњица, а данас у Београду гдје, са супругом, живи код своје кћерке Биљане…
Иако је закорачио у десету деценију живота, још увијек је живахан, брзог покрета и младоликог лица на којем, умјетоо бора, још увијек бљешти животни оптимизам које је и огледало његове меке и добрћудне душе…
Мисао му је још увијек јасна и потпуна (није старачка, или сенилна!) па када је изговори, није јој потребно никакво накнадно појашњење или тумачење. Износи је детаљно и разложно, чак и са педагошким смислом, те на саговорника оставља утисак као да се нашао пред предавачем који снагом изговорене ријечи чврсто веже слушаоца за начету тему. Тако и тиме, наш Драго остаје трајан у својој непролазности која има још да траје… А, опет, са друге стране, што год иде даље и дубље у вријеме иза себе, све је јаснији и памтљивији, чиме, очигледно, акумулира животну енергију која га гура напријед. Његово казивање прошлости, у садашњем времену добија свој прави смисао и своје пуно и право објашњење. Тако Драго своју прошлост опрезно и смишљено претаче у садашње вријеме па му живот наликује на отворену сликовницу примамљиву за све узрасте…
