
Српска православна црква и њени вjерници данас, 12. јула прослављају Петровдан, велики празник посвећен Светим апостолима Петру и Павлу. Овај дан, који је у црквеном календару уписан црвеним словом, означава и крај Петровског поста, а у нашем народу за њега се везују бројни живописни обичаји и дубока вјеровања.
Свети апостоли Петар и Павле сматрају се првим врховним апостолима и стубовима хришћанске вјере. Док је Петар, као рибар из Галилеје, био први који је јасно исповедио вјеру у Христа, Павле је од прогонитеља хришћана постао један од највећих проповедника Новог завјета. Обојица су мученички страдала у Риму истог дана, због чега их црква слави заједно.
Свети апостол Петар био је рибар по имену Симеон. Када је пошао за Господом, добио је име Петар. Први од ученика јасно је изразио веру у Исуса.
Послије силаска Светога Духа, као проповедник Јеванђеља, послије само једне беседе у Јерусалиму, обратио је у вјеру око три хиљаде душа. Проповедао је Јеванђеље по Палестини и Малој Азији, по Илирику и Италији.
Чинио је моћна чудеса. По заповести цара Нерона, осуђен је на смрт. Сматрајући да је недостојан да умре као син Божији, тражио је да га разапну наопако.
Свети апостол Павле, рођен је као Савле, из Тарса. Био је фарисеј и гонитељ хришћанства. Када му се на путу за Дамаск јавио Господ, чудесно се преобратио. На крштењу, добио је име Павле, и постао апостол.
Проповедао је од граница Арабије до Шпаније, међу Јеврејима и међу незнабошцима. Посечен је у Риму, у вријеме цара Нерона, кад и апостол Петар.
Паљење лила – Обичај који највише радује најмлађе
Један од најљепших и најстаријих обичаја који се задржао у многим крајевима Србије, нарочито у западном дијелу земље, јесте паљење лила (петровданских ватри). Лилање се традиционално изводи уочи Петровдана, односно у вечерњим сатима 11. јула.
Лиле се праве од младе коре дивље трешње или брезе, која се причврсти на лесков штап. Мештани, а пре свега деца, окупљају се на раскрсницама, узвишењима или испред храмова, где пале ове буктиње и врте их у круг, певајући: „Лила гори, жито роди“. Вјерује се да ова светлост доноси плодност, здравље и штити домаћинства од злих сила.
Петровдан је незамислив без петроваче, посебне врсте раних јабука које сазревају управо око овог празника.
У народу постоји традиција да се пре Петровдана јабуке не једу и не секу ножем, како се не би призвао град и невреме на усеве. На сам дан празника, домаћице месе традиционални колач са овим јабукама, познат као „петровача“, којим се сладе укућани, комшије и гости.
Шта никако не треба радити на Петровдан
Према народним вјеровањима и обичајима, на Петровдан се строго поштују одређене забране. Данас се никако не раде тешки послови. Вјерује се да на овај дан не треба упрезати коње, нити радити тешке пољопривредне послове, како се не би навукао гнев светаца и уништила летина. Не треба ни цепати дрва и косити траву.
Пошто се Петровданом завршава пост, од овог дана вјерници поново могу да конзумирају мрсну храну, па се за празничну трпезу обично припрема печење.
(телеграф)
Срби из Коњица Srbi iz Konjica