Срби из Коњица Srbi iz Konjica
За вјернике Српске православне цркве данас почиње Петровски пост, установљен у славу светих апостола Петра и Павла и осталих апостола који су се послије силаска Светог Духа постом и молитвом припремали за хришћанску проповијед.
Пост, познат као Апостолски и Љетни пост, завршава се на Петровдан, 12. јула, празник посвећен светитељима Петру и Павлу.
Петровски пост – правила
У току овог поста понеђељак, сриједа и петак се посте на води; уторак и четвртак на уљу; а субота и неђеља на риби.
Kао и за вријеме трајања сваког поста не једу се месо, бијели мрс и јаја. Риба, вино и уље се једу сваки дан осим, наравно, сриједе и петка који се посте “на води”. Дан уочи Петровдана се такође строго пости, осим ако падне у суботу или неђељу, када је дозвољена употреба уља.
На дан рођења Светог Јована Kрститеља једемо рибу, иако падне у сриједу или петак. Уколико Петровдан падне у сриједу или петак, тога дана не мрсимо већ једемо рибу, вино и уље. Ове године Петровдан пада на петак.
Сврха поста, како кажу правила вјере, не може да се постигне само уздржавањем од мрсне хране, већ и уздржавањем од лоших мисли, ријечи и ђела.
Правила овог поста налажу да се понеђељком, сриједом и петком пости искључиво на води, уторком и четвртком се може јести уље и пити вино, док се риба може јести само суботом и неђељом када је такође дозвољена конзумација уља и вина, преноси Жена Блиц.
Ако у току овог поста у понеђељак, уторак и четвртак падне Свети са великим славословљем, тада је дозвољен пост на риби, а ако падне у среду и петак дозвољен је пост на уљу. Ако у сриједу и петак падне празник Светитеља са бденијем или пак Свети чији је храм, дозвољени су уље, вино и риба.
Овај пост установљен је на основу успомене на апостоле који су после Силаска Светога Духа, а прије одласка на проповијед Св. Јеванђеља, постили.
Празник посвећен Светим апостолима Петру и Павлу сматра се календарском границом у години јер послије њега наступају промјене у природи, приближава се јесен.
У народу је заступљен обичај паљења лила, које се праве од младе коре дивље трешње или брезе, а симболишу времена прогона хришћана, које су везивани за дрвене стубове, натапајући их смолом и палећи их. Њихова тела су тада горела као буктиње, осветљавајући тргове као данас симболичне ватре и лиле, пише Алоонлине
/srpskainfo.com/
