Home / ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ / Обиљежавање 30 година од егзодуса и страдања Срба из Мостара и долине Неретве

Обиљежавање 30 година од егзодуса и страдања Срба из Мостара и долине Неретве

У Мостару и Невесињу данас ће бити обиљежено 30 година од егзодуса и страдања Срба из Мостара и долине Неретве.

У Старој цркви Рођења Пресвете Богородице у Мостару биће служен парастос, а потом ће у Саборној цркви Свете Тројице у Мостару  бити одржана академија сјећања.

Планирано је да  у мјесту Буна код Мостара буде спуштено цвијеће у ријеку Буну у знак сјећања на страдање српских цивила и војника управо на том мјесту 15. јуна 1992. године.

 

 

 

Програм обиљежавања биће настављен у Невесињу гдје ће бити положени вијенци на Споменик слободе и на спомен-костурницу у том мјесту.

Организатори обиљежавања су Епархија захумско-херцеговачка и приморска, Организација породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Невесиње, потпредсједник Градског вијећа Мостара из реда српског народа и Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ из Мостара који позивају грађане Мостара и долине Неретве да се придруже обиљежавању.

Јун мјесец 1992. гоодине остаће трајно урезан у сјећање српског народа из долине Неретве када је у неколико јунских дана од Чапљине до Брадине протјерано више од 30.000 Срба, запаљена и уништена већина имовине, а више стотина лица погинуло и нестало.

Приликом велике војне акције Хрватске војске, ХВО-а и ХОС-а, којом је командовао генерал Јанко Бобетко, дошло је до егзодуса и великог страдања Срба у долини Неретве.

Напади су почели 7. јуна на Домановићима, а 14. и 15. јуна водиле су се борбе у градској зони Мостара. Саборна црква Свете Тројице у Мостару, симбол и срце српског идентитета Мостара и тада највећа православна богомоља на Балкану, запаљена је 15. јуна 1992. године.

Након тога запаљени су и сви православни храмови у долини Неретве, а већ 18. јуна је већина српског становништва Мостара протјерана из свог града.

У јуну је запаљен и порушен манастир Житомислић, Стара црква Пресвете Богородице. Након тога у Епархији захумско-херцеговачкој и приморској оштећен је и девастиран најмање 81 објекат Српске православне цркве. Од овога броја, 24 налазила су се на подручју општине Мостар.

Према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и несталих лица, када је у питању херцеговачка регија смртно је страдало 1.576 лица.

Током 1991. године смртно је страдало 28 особа, а 1992. године 1.020, затим 1993. године 198 лица, 1994. године 143 лица, 1995. године 155 лица, након 31. децембра 1995. године 27 лица, те још пет лица за која није могуће са сигурношћу утврдити тачну годину страдања.

Према полној структури, смртно је страдало 1.413 мушкараца и 163 жене. Статус војника имало је 1.171 лице, а 405 су били цивили.

На подручју општине Мостар смртно је страдало 526 лица српске националности и то 380 војника и 146 цивила. Посматрајући полну структуру, ријеч је о 470 мушкараца и 56 жена.

Поред наведених лица, најмање девет цивила и 49 војника из Мостара смртно су страдали изван територије општине Мостар. То укупну бројку страдалих повећава на 584 лица. Још се трага за 83 лица.

Према прелиминарним резултатима истраживања, на подручју Мостара постојало је десет логора и мјеста заточења за Србе. Срби из Мостара одвођени су и у логоре у другим општинама, те је евидентирано да су мостарски Срби затварани у најмање 28 логора и мјеста заточења. Ови подаци не обухватају мјеста заточења која су се налазила у приватним објектима, гдје су Срби затварани појединачно или у мањим групама.

 

 

 

Најзлогласнија мучилишта била су некадашња војна амбуланта, сједиште ХОС-а, затвор „Ћеловина“ у Мостару, али и логор „Дретељ“ у Чапљини, логор у Љубушком, те злогласни логор „Лора“ у Сплиту.

Према до сада обрађеним подацима, током рата у великим размјенама између зараћених страна евидентиране су најмање 843 заробљене особе српске националности из Мостара и других мјеста у долини Неретве.

Када су у питању судски процеси за злочине над Србима у Мостару, пред Судом БиХ вођена су два процеса за злочине у логору „Дретељ“. У овим процесима правоснажно је осуђено шест лица. Остали поступци водили су се или се тренутно воде за злочине над Србима у долини Неретве и односе се углавном на злочине почињене на подручју општине Коњиц.

Осим уништавања материјалних трагова културе, идентитета и споменичке баштине, српски народ је претрпио и велику материјалну штету с обзиром на то да је највећи број објеката који се налазио у приватном власништву био запаљен, опљачкан, оштећен или узурпиран. Укупна материјална штета никада није с прецизношћу утврђена.

РТРС

About admin

Check Also

Република Српска позива дијаспору да се упише у регистар (ВИДЕО)

Институције Републике Српске су предузеле активности на креирању базе података исељеника и њихових удружења, узимајући …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *