Заштитити имовинска права Срба у ФБиХ

– Све што је рат донио, изгнанство, патње не можемо исправити, али се данас у миру против неправде можемо и морамо изборити. Неправда је одузети некоме имовину, а да он о томе не зна ништа или да буде избрисан – истакао је Гујон након састанка у Београду са шефом Представништва Републике Српске у Србији Млађеном Цицовићем.

Наводећи да су имовински односи основ у 21. вијеку, Гујон и Цицовић су заједнички најавили почетак кампање информисања и преко медија, у оквиру заједничке акције Србије и Републике Српске на заштити имовине Срба у ФБиХ.

Срби поријеклом из ФБиХ гдје год живјели биће информисани путем медија како да сачувају своју имовину у ФБиХ и не остану без ње због нетранспарентне хармонизације која се спроводи у том ентитету.

Гујон је рекао на конференцији за новинаре да је забрињавајућа тема и ризик да Срби поријеклом из ФБиХ остану без икаквог права због усклађивања катастра у том ентитету, а да нису ни обавијештени.

Он је напоменуо да се позиви за усклађивање објављују само у Службеном гласнику БиХ и путем појединих федералних медија у Сарајеву и Мостару, који нису доступни Србима који живе у свијету.

– Постоји ризик да прави власник права на имовину буде избрисан, а имовина пређе на општину, а некад и неко ко је користи може да се упише као „власник“ – рекао је Гујон.

Додао је да очекује сарадњу и подршку српских медија и у дијаспори да би се што већи број Срба из ФБиХ упознао о својим имовинским правима, те оцијенио да су Српска и Србија на вријеме реаговале, као и да људи могу да се јаве чак и када се пробије рок од 60 дана од објављивања позива за упис власништва у Службеном гласнику БиХ.

Гујон је подсјетио на пет корака који се спроводе, тј. обавјештавање путем амбасада и конзулата Србије, преко свих удружења Срба, затим епархија СПЦ у дијаспори, као и путем друштвених мрежа.

– Данас се покреће и кампања путем медија, јер су медији гледани, слушани и читани у свету. Потребно је да се што више чују међу нашим народом у свету – рекао је Гујон, и додао, да ће РТС направити спот који ће се емитовати 30 дана.

Гујон је рекао да је Република Српска на лично обавјештавање потрошила само на поштанске марке око четири милиона КМ.

Подсјетио је и на акцију Србије на отварању српских школа у дијаспори, како би српска дјеца учила српски језик, те да постоји и идеје о економском оснаживању Срба ван Србије, као што је сточарство и пчеларство за Србе у ФБиХ.

Цицовић је изразио захвалност институцијама Србије и Српске које су се ангажовале како би се помогло у заштити имовине Срба у ФБиХ, као и медијима, те истакао да Српска и Србија воде заједничку акцију, јер је поступак усклађивања података у ФБиХ асполутно нетранспарентан.

Он је рекао да ова заједничка кампања на очувању имовине Срба у ФБиХ има за циљ да путем друштвених мрежа, ДКП, српске цркве у свијету, обавијести што више Срба у Српској, Србији и свијету о поступку усклађивања катастра и земљишних књига у ФБиХ.

Цицовић је навео да се, за разлику од ФБиХ, у Републици Српској обавјештавање власника врши лично и да је активност усмјерена на оснивање катастра непокретности као јединствене евиденције и права над непокретностима, а у ФБиХ се врши такозвана хармонизација и остаје дуална евиденција некретнина и у земљишним књигама и у катастру.

– Највећа препрека је што се позив на упис власништва не шаље лично, него преко Службеног гласника БиХ и локалних медија, који нису доступни избјеглим лицима – рекао је Цицовић, док се у Српској позиви шаљу лично свима без обзира на националност – и Србима и Бошњацима и Хрватима.

Подсјетио је да је Влада Републике Српске задужила Републичку управу за геодетске и имовинско-правне послове да обезбиједи стручну и правну помоћ избјеглим лицима из ФБиХ у вези са њиховом имовином, као и да око 400.000 Срба и даље полаже право на непокретности у БиХ.

Цицовић је напоменуо да је у ФБиХ живјело 541.000 Срба по попису из 1991. године, а циљ ових активности на информисању је да се тим лицима помогне да остваре своја права и буду информисани и уписани као власници своје имовине.

Према његовим ријечима, ако би свака имовина Срба у ФБиХ вриједила један евро, то износи око осам милијарди евра вриједности њихове имовине, те истакао да ће информисање о имовински правима бити доступно за све људе из ФБиХ, не само Србе.

Након свих ових активности на дан 10. августа, додао је он, канцеларије за стручну и правну помоћ су поступале по захтјевима и укупно је ријеше 4.447 захтјева, од чега највише у Бијељини 1.076.

– Вјерујем, имајући у виду чињеницу да је право на имовину нешто што не треба да се ускраћује на начин како се ускраћује роковима и огласима, да ћемо овом заједничком кампањом Србије и Српске на заштити имовине Срба у ФБиХ доћи до сваког Србина поријеклом из ФБиХ и до њиховим потомака – рекао је он.

Он је додао да ће се тако они обавијестити о сваком поступку усклађивања података о некретнинам катастра и земљишних књига у ФБиХ и могућности бесплатне правне помоћи у подручним јединицама РУГИПП.

Канцеларије за правну помоћ постоје у Бањалуци, Бијељини, Мркоњић Граду, Невесињу, Источном Сарајеву и Зворнику, а грађани се могу јавити у било коју подручну јединицу РУГИПП-а и оставити своје податке и контактираће их правници.

Цицовић је позвао све заинтересоване грађане да се јаве на телефоне 00387 55 490 940 и и мејлом / pravnapomoc.banjaluka@rgurs.rs /.

СРНА