
У Требињу је покренута прича за примјер, и најбољи је показатељ, како се богато насљеђе преноси млађим генрацијама.
Удружење жена „Васила“ из овог града и Музеј Херцеговине покренули су радионице веза, и за три године имају двадесетак сталних полазница, дјевојчица школског узраста, које су већ савладале традиционалну „ошвицу“ и „покрстицу“, и израђују одјевне и украсне предмете.
Колико је важан задатак очувања старих заната и изарде одјевних предмета, очување националног блага које су са својих десет прстију извезле, исплеле и скројиле наше пра, пра баке и баке, одавно је препознато у Удуржењу „Васила“.
Прије двадесетак година су се, помало стидљиво, успутили у тај посао и данас са поносом истичу велики успјех.
Херцеговачки вез је сачуван од заборава, а надају се вриједне мале везиље, да ће се убудуће и ручни рад више цијенити и вредновати, јер то што направе рука, игла и конац је јединствено и уникатно.
Срби из Коњица Srbi iz Konjica