Срби из Коњица Srbi iz Konjica
Od naše poslednje priče o maloj Sofiji Šušić iz Nikšića, koja ima retko oboljenje mozga, lisencefaliju, genetski uzrokovanu, kao i nevoljama porodice Šušić da obezbedi čak 40.000 evra za nastavak njenog lečenja, za samo par nedelja mnogo se toga promenilo.
– Sredinom novembra je počela je akcija u našem Nikšiću za skupljanje novca kako bi Sofija mogla da ode na lečenje u Novi Sad (Vukov centar) i Istanbul (Live hospital). Veliki broj ljudi iz Nikšića, cele Crne Gore, ali i dijaspore se odazvao. Organizovane su brojne humanitarne večeri i akcije, među kojima su veliku ulogu imali i gimnazijalci i studenti. Za 15 dana sakupljeno je 29.400 od potrebnih 40.000 evra. Sve je bilo propraćeno medijski. Pored toga, Miloš Šarić iz Amerike nam je poslao 1.140 dolara koje je sakupio sa prijateljima, Sandra i Đuka iz Amerike 200 dolara. Žarko i Anđelka iz Čačka 1.000 evra, bilo je još donatora koji su uplatili po 100 evra preko Vestern uniona, a to su Denita Kadić i Dušica Čečez. Moji rođaci, Tanja Zečević, Zoran Šušić i Gorana Serdarević su takođe darovali po 50 evra. MMA klub „Prometej“ u kome trenira naš sin pomoglo je u novčanoj pomoći kao i njegovo odeljenje II/2 Ekonomske škole. Udruženje „Stefan Nemanja“ iz Nikšića darovalo je 1.600 evra, a pomoć svakodnevno šalju dobri ljudi i posredstvom Fondacije „Budi human“ – naveo je otac male Sofije, Svetozar, potom dodavši:
Kontakt
Ukoliko želite, sa porodicom Šušić možete direktno da ostvarite kontakt putem mobilnog telefona: 00382 67 666 330 i dogovorite oko načina slanja ili dostave pomoći do okončanja akcije. Fondacija Budi human otvorila je SMS broj za Sofiju na broj 14543, upisom broja 14, i uplatom na žiro-račun 520-14661-33 ili devizni račun 520042000000864379. Naravno, na usluzi je, kao i uvek, Redakcija „Vesti“.
– Zaista neverovatno. Koliko smo samo zahvalni svim divnim ljudima, teško je rečima opisati. Još sabiramo utiske. Ganuti smo angažovanjem naših sugrađana, njihovim odzivom za pomoć, ali i našim dragim dijasporcima i Konjičanima rasutim po svetu koji su nam do sada u mnogim prilikama pomogli. Sofijino stanje se iz godine u godinu menjalo, ali bez većeg pomaka i značaja. Kako se nedavno ukazao novi tračak nade u vidu transplantacije matičnih ćelija, nismo smeli da propustimo tu priliku. Hvala svima neizmerno koji su nas u tome podržali. Ostalo je još malo do kraja akcije i mi se istinski nadamo da ćemo i tu prepreku savladati.
Podsećanja radi, 40-godišnji Svetozar, njegova četiri godine mlađa supruga Vesna, 17-godišnji sin Stefan i četvorogodišnja ćerkica Sofija biju tešku bitku od rođenja male miljenice. Njihova Sofija, kako smo već u više navrata pisali u „Vestima“, i dalje ima velikih zdravstvenih problema sa kojima je došla na ovaj svet. Ni posle četiri godine, uprkos svemu što preduzimaju njeni roditelji i medicinske ustanove, još ne može normalno ni da sedi, govori, a kamoli da stane na svoje noge. Bori se i sa Vestovim sindromom koji spada u najteže oblike epilepsije. Uprkos svim nedaćama, upornost i optimizam ne nedostaju ovim mladim ljudima, izbeglim iz Konjica, čvrsto uverenim da će njihovo dete jednog dana ipak izvojevati kakvu-takvu pobedu nad podmuklom boljkom koja je prati od prvog dana života.
Neizmerna zahvalnost
Šušići su u Istanbul već poslali kompletnu Sofijinu medicinsku dokumentaciju i sada čekaju i nadaju se pozitivnom odgovoru.
– Strašno pitanje kako da obezbedimo 40.000 evra potrebnih za taj medicinski tretman, a potom za rehabilitaciju u Novom Sadu, zahvaljujući dobrim ljudima više nije nepremostiva prepreka. Znamo mi koliko je sve ovo neizvesno, ali nas drži ta velika, neizmerna želja da Sofiji, koliko je u moći medicinske nauke, pomognemo da se izbori sa bolešću i vrati koliko-toliko normalnom životu. Zato je i naša zahvalnost neizmerna i večna svima onima koji su nas u ovoj borbi podržali i pomogli na bilo koji način. Pamtićemo i Bogu se moliti da se sve to vrati i bude za zdravlje njihove dece i da se niko nikad ne nađe u našoj situaciji – setno kaže Sofijina majka Vesna.
– Kako smo danonoćno opsednuti Sofijinom mukom – kazuje otac Svetozar – nedavno sam naleteo na internetu na priču gospođe Aleksandre Mijin iz Zrenjanina, čija ćerka, osam godina starija od naše Sofije, ima istovetnu dijagnozu. Povezali smo se sa tom ženom i ona nam je potvrdila da je njeno dete, nakon tretmana i medicinskih procedura sa matičnim ćelijama, a potom i rehabilitacije u Vukovom centru, privatnoj klinici za fizikalnu terapiju u Novom Sadu, stalo na noge. Prohodalo je i sada uz pomoć pratioca ide u tu specijalnu školu za decu sa posebnim potrebama. Od tada, svakog dana budimo se sa uverenjem da ima nade i za našu Sofiju – iskreno će otac Svetozar.
