Мојим земљацима у туђини

Мојим земљацима у туђини

 

ОВДЈЕ И ТАМО

 

Пише: Хаџи Ђуро Си. Куљанин

 

За нас Херцеговце је и без ратова, буна и прогона, увијек постојало Овдје и Тамо! Стално смо одлазили некуда Тамо, у туђинство, али на срећу, и Овдје нас је, у отечеству, остајало за нови расад.

Посљедњи ратни поводањ, почетком деведесетих година прошлог вијека, такав какав се до тада могао ријетко видјети у историји земље Хрерцеговине, увелико је опустио наш матични расадник. Опустошио је куће и кућишта,  цркве и црквишта, огњишта и родилишта, завичајност и кршевиту земљу…Све до голог камена, а и самог камена!

Тај рат, работа помрачених и злих људи, отјера Вас, драги земљаци, Тамо, иза наше сеоске или градске границе, много далеко, у неке бјелосвјетске недођије, па сада, због тога, одвећ мањкамо Овдје.

 

Илустрација: Хаџи Ђуро Си. Куљанин

 

Сада живите Тамо…Не знам гдје ћете сјутра бити. А слутим да ћете бити и постојати све више Тамо него Овдје, да ћете бити разапети (и остати) између два Завичаја, двије адресе, два језика – а ниједан да је прави!

Тамо ћете остати вјечни странци, а Овдје, одрођени од својих, све мање знанци. Далеко сте од завичајних поља и вода, пјесама и игара, њива, пропланака, шума – али и обичаја! Знам да Тамо, у туђој земљи, вјери и кући, под туђим небом и сунцем, брже старите и „копните“ него ми који остадосмо Овдје. У животном сте процјепу: нити сте потпуно свикли Тамо, нити ишчезли Овдје…

И док, негдје Тамо, још затворених очију, у тишини успомена, призивате дио своје прошлости која вам је остала Овдје, временом ће, драги земљаци, и ти извори Вашег присјећања бити све слабији и слабији, све до потпуног ишчезнућа и чврстог заборава…

Тако Вас, напошљетку, бојим се, неће бити ни Тамо ни Овдје! И још нешто. Слутим да више чезнете за оним властитим што сте оставили Овдје, него што уживате у свему томе чиме вас Тамо чашћавају…

Зато, драги земљаци, било би добро да Тамо што дуже личите на оне слике по којима сте Овдје били пртепознатљиви, хоћу рећи, на своје српске оригинале…А они, који су остали Овдје, волио бих, да буду поуздани чувари српског расада по којем је наша старина била препознатљива…