Нишлије у Требињу

У оази зеленила, у подножју плалине Леотар, налази се град Требиње, град који одише духом Медитерана и сматра се једним од најлепших у Републици Српској. Управо у Требињу одржан је Сабор мештана Kоњица у организацији удружења Kоњичана. Расељени Kоњицани данас живе у Америци, Kанади и Аустралији, али и у Гацком, Билећи, Невесињу и Вишеграду. Част да присуствују овом Сабору имали су представници некадашњег удружења Срба за помоћ Републици Српској и Српској Kрајни и представници Kоњичана који живе и раде у Нишу. Не заборавља се велика помоћ нишких лекара у току ратних дејстава 90-тих који су на Борачком језеру основали ратну болницу, помоћ у храни и лековима и све се то до данас памти, негује и не заборавља. Домаћин Сабора био је председник Удружења бораца Kоњичана, Зоран Пологош.

 

 

„Радујем се Нислијама, јер то су наши пријатељи до краја живота. Kоњички народ је доживео једну трагичну судбину и они су двоструки губитници. Протерани су са својих огњишта, одбранили су своју територију српске општине Kоњиц од Бјеле, Борака и Борачког језера, али тим несретним Дејтонским споразумом, та територија припала је Федерацији Босне и Херцеговине ниподаштавајући 383 жртве које су пале за одбрану те територије. Ми памтимо оне који су нам помагали у најтежим временима и увек на наша дружења позивамо наше нишлије, који су нам помагали у тим најтежим временима, долазали и били уз нас, спашавали наше животе и ја као један од учесника тих догађаја, управо нишким лекарима могу да захвалим за свој живот. 19. Априла 1993. у селу Бјела био сам рањен приликом извлачења свог друга из миснког поља. Нишки лекари на челу са Гилетом Љубеновићем, спасили су ми живот“, каже Пологош.

 

 

У делегацији из Ниша били су доктори Драгослав Бошковић и Миладин Радовановић, Зоран Лозо и Милијан Андрић, некада Kоњичани, а сада Нишлије и новинар Томислав Сантрач. Сви они су били домаћини недавно у Нишу представницима Борачке организације Kоњичана.
„Наравно. Ми смо један народ и ми смо захвални нашој браћи из Ниша и били смо недавно на 20-тој годишњици бомбардовања и одушевљени смо самим пријемом и радо ћемо се увек одазивати сваком позиву“.

Доктор Драгослав Бошковић не крије емоције и задовољство, пре свега позивом, а и пријемом, нарочито топлином дочека у Требињу.

 

„Нама је драго то виђање јер смо у прилици да се сретнемо са познатим лицима, а прошло је већ 27 година од првог дана када смо ми дошли на Борачко језеро, а 24 када смо са народом напустили територију Херцеговине. Иначе, уз болницу на Борачком језеру прошло је четрдесетак нишких лекара, техничара и медицинских сестара. Свако од њих дао је огроман допринос у лечењу и спашавању бораца и мештана. Многа су пријатељства створена и она трају до дана данашњег. Причају се старе приче, евоцирају се успомене, а крене и по која суза“, каже Бошковић.

Поред огромног и незаборавног гостопримства, домаћини су драгим гостима из Ниша уручили су захвалнице за братску помоћ страдалом српском народу из Kоњица. И ваш репортер је добио ово признање, јер је у више наврата извештавао са овог, ратом захваћеног, подручја и учествовао у ратним дејствима. Захваљујући Туристичкој организацији Ниша, узвраћено је поклонима за незаборав и нова дружења.

И Требиње, град пребогате историје, манастира, песама великог Јована Дучића, град лепоте, меке душе и пуног срца очекује нове сусрете. Благи ветар носи га као блештави колут дана и оставља напукле жеље. Тако се запале зоре и постане вечност. Одзвања мисао и жеља за сећањем и тако траје прича, коју смо негде у срцу, тамо неких година почели писати.